Александра Живковић доспела је у жижу интересовања када је у 51. години постала мајка. Наиме, она је показала да за мајчинство никад није касно, те да је трудноћа и те како могућа и 50-им.
Наиме, она је уз помоћ вештачке оплодње, на клиници у Солуну успела да остане у благословеном стању. На свет је донела здраву девојчицу Хелену, која данас има 4 године.
Своје искуство, Александра је након порођаја, поделила у емисији "150 минута", на Првој ТВ.
Александра није планирала да буде самохрана мајка, желела је партнера, али стицајем околности након окончања 11- годишње везе у четрдесетим годинама, требало јој је време да се опорави од раскида.
"Нисам овако планирала, био је сплет околности. Надала сам се да ће мој живот имати нормалан редослед, да ћу да завршим школу, па се запослим, па можда удам. Али, наравно у животу никад не буде како ми хоћемо. Иза себе имам везу која се лоше завршила у касним годинама, а требало ми је око 3 године да дођем себи после раскида. Поред тога, постоји још околности који су се умешали, као што је посао, а кренула сам и да обезбедим себи стан, јер сам била подстанар годинама. А све у нади да ће се појавити неко с ким ћу засновати породицу. Али, све је ишло мимо моје воље, причала је и наставила:
"Да, то су страшне дилеме. Непроспаване ноћи и размшљања. Улазим у нешто, а не знам шта ме чека и да ли сам спремна. Надала сам се ће се појавити неко с ким ћу моћи да оснујем квалитетну везу, али како је време одмицало, а и финансијска страна је била пристутна, видела сам да нећу успети да то остварим."
И у последњи тренутак су се поклопиле коцкице да обезбедим тај део и одем да пробам са вештачком оплодњом.
"Почела сам у 49. години званично, са анализама и терапијом и у 49. и по сам провела цео процес крају. Знала сам да хоћу због мог мира, моје среће, моје психе, јер заиста јако волим децу да пробам, да урадим све што је до мене, ако се деси десило се, ако не, можда бих била мирнија јер сам све урадила, Божја воља. Гурала сам дан по дан и ништа се нисам ммного распитивала шта ме чека, пратила сам лекаре и са пола мозга гурала напред", открила је ова храбра жена.
"Све се заиста деси кад је време за то и ја сам желела да родим у 30. години , било би више времена са њом, вероватно би ми било и лакше, али заиста неким стварима и ситуацијама у животу, не можемо да управљамо. Мајчинство се деси кад треба да се деси ако је твоје, ако не, онда и не треба да се деси", закључила је.
