Ове године летње рачунање времена креће од 31.марта, те ноћи ће се спавати краће, али ће наредни дан бити дужи.
Летње рачунање времена је у Србији уведено 27. марта 1983. године, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи, бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.
Померање времена може да "избаци" наше телесне сатове из усклађеног ритма.
Померање сата утиче на циркадијалне ритмове тела - физичке, менталне као и промене понашања. Наша тела очекују да се одређене ствари догоде у одређено време у току дана (попут спавања, буђења и једења) на основу сунчевих сигнала и тога што радите те ствари изнова и изнова у исто време сваког дана.
Када промените ту рутину, чак и за сат времена, ваши циркадијални ритмови се благо поништавају. Тачније, циркадијални ритмови постају благо неусклађени у односу на време на сату, што може да одбаци време неколико дневних процеса који се дешавају у телу (као што су сан, варење и кардиоваскуларно функционисање).
Доктор Драган Хрнчић, професор Медицинског факултета у Београд, гостујући својевремено у Јутарњем програму, објаснио је утицај померања сата на рад срца.
"Подаци нису претерани, студије су то доказале у развијеним земљама као што су САД, где има већи број временских зона и самим тиме хронобиологија је поље које се више истражује. Потом скандинавске земље, које имају специфичан однос периода дневне светлости и њеног одсуства. Студије из тих земаља показују да на популационом нивоу, када гледамо ширу слику а не појединца, на дан померања сата и после преласка на летње рачунање времена, постоји значајно већа инциденција инфаркта миокарда и атријалне фибрилације. Померање сата доводи и до пада концентрације, до повећаног броја саобраћајних несрећа, јер због тог украденог сата нама се смањује квалитет сна", објаснио је лекар.
"Преласком на летње време, ми се ноћу излажемо једном додатном сату светлости, додатно одлажемо продукцију мелатонина, главног хормона који тело производи преко ноћи, он се преко дана не лучи. А управо је мелатонин одговоран за квалитет сна", рекао је он.
(Espreso/Srbija danas/Prenosi A.M.)
