монографију посвећену богатом стваралаштву овог истакнутог ликовног уметника, драмског и прозног писца. Тим поводом у четвртак од 19 часова биће представљена монографија и отворена изложба са 45 слика, цртежа и скулптура овог свестраног ствараоца.
– На нашу ликовну сцену Зоран Петровић ступа у првим послератним данима, када уметност креће новим путевима и када нова генерација уметника српско сликарство уводи у нове области идејне и ликовне проблематике. Он је уметник чија се креативност манифестује кроз аутентичан израз снажне уметничке личности, а истовремено кроз расноврстан и раслојен дијапазон уметничких интересовања, која се крећу од цртежа, преко графике, уља до скулптура - каже ауторка монографије и изложбе Нада Станић, кустос-саветник Галерије.
Поклон-збирка Рајка Мамузића има двадесетак Петровићевих дела слика, цртежа и скулптура, а за ову изложбу радови су позајмљени и из Музеја савремене уметности Војводине и Музеја Војводине. Ауторка монографије Нада Станић се већ годинама бави Петровићевим стваралаштвом и од 2009. је у Поклон-збирци Рајка Мамузића приредила три његове изложбе на којима су појединачно представљене слике, цртежи и скулптуре. По њеним речима, иако је по основној вокацији сликар, Петровић је значајан део опуса посветио вајарству, а инспирисан старим машинама створио је и посебан циклус – оду техонолошком прогресу човечанства.
– У почетку се кратко бавио соцреализмом, потом експресионизмом, а почетком 50-их када долази до отварања према Западу прелази на савремен начин изражавања. Први пут је 1954. на Венецијанском бијеналу дошао у контакт са уметношћу са Запада, а у делу швајцарског вајара Роберта Милера уочио је асоцијације које он већ применио на својим делима. Али хватао је корак с том уметношћу, а није се угледао на њу – указује Нада Станић.
Монографија је, иначе, обухватила целокупан Петровићев опус. Уз 150 репродукција радова, она садржи и списак свих изложби, награда, књижевну библиографију, као и, што је посебно драгоцено, каталог 908 његових дела која се налазе у музејима, галеријама, осталим установама и приватним колекцијама у целој земљи.
Н. Попов
Ликовни и књижевни опус
Зоран Петровић (1921, Сакуле – 1996, Београд) завршио је Академију ликовних уметности у Београду 1948, а специјални течај у класи Ђорђа Андрејевића Куна 1949. на истој Академији. Педагошким радом се бавио на Факултету ликовних уметности у Београду од 1949. до 1986, где је предавао цртање и сликање. Био је члан групе „Самостални” и један од оснивача „Децембарске групе”, такође је и један од оснивача уметничких колонија у Бачкој Тополи и Ечки. Поред сликарства и вајарства бавио се и литературом, аутор је седам драмских текстова, од којих су највише извођени „Село Сакуле, а у Банату” (1969) и „Пенyери равнице”, радио драма, монодрама и књиге прозе „А над Банатом страшила”.
