симпозијума “Уметник у окружењу глобалне несигурности” у Ректорату Универзитета у Новом Саду др Ерхард Бусек, бивши аустријски вицеканцелар и специјални координатор Пакта за стабилност Југоисточне Европе, сада члан Економског форума и Фондације “Ерсте” из Беча. Бусек је говорио на отварњу симпозијума организованог у оквиру фестивала савремене уметности “Дунавски дијалози”, који је у току.
Од пећине до савременог друштва, уметност је обликовала перцепцију и због тога је веома важна, чак и важнија од политике која иде увек иза догађаја, оценио је Бусек. За њега су поменуте несигурност и криза изазов и потреба да се разреши конфликт који је знак разлика.
- Стална неизвесност је само добронамеран израз за страх за европски пројекат вечног мира, али уместо против тероризма, треба да се боримо за узајамно разумевање - поручио је Бусек окупљеним учесницима, међу којима су били Ласло Вегел са рефератом “Прогнана уметност”, Милета Продановић (“Атавизам и авангарда у раном 21. столећу”) и многи други, не само уметници, него и новинари, теоретичари, историчари уметности.
А на “другој страни”, “Дунавски дијалози” донели су новосадској публици мноштво изложби, односно радова међународне селекције уметника, одређене по принципу припадности подунавском региону. Поклон збирка Рајка Мамузића, Архив Војводине, Мали ликовни салон, галерија “Бел арт” (оргнизатор догађаја), галерија СУЛУВ-а, галерија Културног центра Новог Сада, места су на којима је могуће видети их, све до 15. септембра.
Највише уметника је заступљено на изложби у Поклон збирци Рајка Мамузића. Изложбом доминира рад “Калеидоскоп вести” Радована Черевке, уметника из Словачке, који је креирао митраљеско гнездо од новина, са машинком у облику телескопа, чије пуњење представљају детаљи рата у Авганистану. Са стране, на зиду, урамљена је фотографија примопредаје калеидоскопа америчком војнику у војном походу на Блиском Истоку, против тероризма којег у Европи није ни било пре тог истог похода. Јасно је и лепо замишљено да се покаже и критикује “медијска слика света”, као битан фактор у разумевању генерисања и функционисања ратних операција. Митраљез у облику телескопа је заправо калеидоскоп који се такође пуни медијским садржајем, тако да је поглед преко нишана, или на звездано небо, опет усмерен на шарени мозаик информација, никако на целу или стварну слику.
Нела Хасанбеговић у галерији СУЛУВ-а излаже видео рад на којем су приказане руке девојчице која црта рибице и певуши неку песмицу. На крају, дете исеца рибице и прилаже их у тањир напуњен нечим што личи на кромпир. Еколошка и хуманитарна катастрофа, глад, само су неке од тема које покреће овај потресан, а у легенди пише и аутобиографски рад уметнице из Босне и Херцеговине, с којом у новосадској галерији рад “Нестали” излаже њен колега и земљак Даниел Премец. Он је по поду поређао кошуље за које је закачио “мртвачку етикету” какву најчешће виђамо на филмовима, закачену за ногу преминулог. У уметности се ствари могу назвати својим правим именом, чак и када такозване чињенице не одговарају.
Милена Јовичевић (Црна Гора) се у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада представила радом “Не буди уплашен” у којем контрапункт живој идили разбацаног јесењег лишћа и плодова по поду галерије, чини љуљашка од црне бодљикаве жице. Црна је и нафта са хидром корпоративне прерађивачке индустрије (“Газпром”, “Есо”, “Тексако”) због које људи на епски обликованим цртежима и сликама Уроша Вајнбергера носе гас маске. “Само неколицина може да хода по нафти”, ироничан је у својој писаној поруци уметник из Словеније.
Враћајући се на Бусекове речи са почетка овог текста, можда је уметност прва кад је у питању визија света, али је политика, настала из економске потребе одржања заједнице, последња кад је у питању његов изглед и судбина.
Игор Бурић
