Паљење свећица и мјузикл о Јосифу и његовој браћи

Ажурирано пре 3 недеље 5 дана

Обележавајући јеврејски празник Хануку, вечерас (уторак) у 19.30 часова у Синагоги биће изведен мјузикл посвећен Јосифу и његовој браћи, под називом “Las Coplas de Yosef Ha-Tsadik”,

у драматизацији и режији Стефана Саблића. Пре мјузикла биће упаљене четири свећице којима се обележавају дани празника Ханука (четврти дан осмодневног празника). Свеће ће упалити амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам, потпредседник Јеврејске општине Нови Сад Борис Копиловић, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.  Када је реч о самом мјузиклу “Las Coplas de Yosef Ha-Tsadik”, истоимену библијску поему је на ладино језику написао Абрахам Толедо у 17. веку, и на ове стихове је компонована музика. Сматра се да је то најстарији познати јеврејски мјузикл, и вероватно први икада написан. Музика је, нажалост, у међувремену изгубљена, остали су само фрагменти нотних записа, на основу којих су је поново компоновали Стефан Саблић, Ненад В. Кан и Александар Симић.

Мјузикл изводе група “Шира утфила” (Песма и молитва) и хор “Браћа Барух”, под диригентским вођством Стефана Зекића. Наратор је Вања Ејдус, а речи Јакова, Јосифовог оца, изговара Аљоша Вучковић. Групу “Шира утфила” чине: Стефан Саблић, вокал и лаута, Филип Крумес виолина, Срђан Ђорђевић контрабас, Синан Аћифовић, кларинет, Елад Габај, канун, и Горан Милошевић перкусије.

– Ово је обнова једног врло старог текста, написаног још у 17. веку, који је имао своју музику и тада био извођен, али, нажалост, временом је та музика била изгубљена и заборављена. У сарадњи са професорима с Катедре за ладино језик, која постоји на  Универзитету “Бен Хурион” у Израелу, ја сам дошао до тог текста, и био фасциниран, јер је заиста врло дубок и мудар. Ослања се на библијску причу о Јосифу, и мада је савременији, пошто је писан касније, носи дубину и слојевитост једне од најдраматичнијих и најузбудљивијих прича о Јосифу и његовој браћи. То је прича о неузваћеној љубави, жељи да се буде вољен и о кривици Јакова, Јосифовог оца, који се осећао кривим за Јосифову смрт, јер га је волео више од све друге браће. Није могао то да сакрије, и то је био његов грех – каже за наш лист Стефан Саблић.

Музику је, наводи Саблић, веома емотивна и покушао је, каже, да је реконструише и компонује ослањајући  се првенствено на своје знање о сефардској музици тога времена, којом се, како подсећа, бави већ више од двадесетак година, и изводи је свуда у свету са својом групом “Шира утфила”.

– Инспирисан сам био и другим изворима сефардске музичке традиције, која представља веома богату културну синтезу музике Медитерана, Блиског истока, па и Балкана. Тај мелос нам је, у суштини, јако близак – каже Саблић.

Ова представа је досад изведена два пута, једном премијерно у Београду,  а затим, у продукцији са другим хором, у Загребу, новембра ове године, у оквиру фестивала посвећеног Израелу. Саблић планира да и убудуће изводи овај мјузикл, и најављује продукцију ове представе у самом Израелу, као и извођење у Сједињеним Државама.

Ради се, иначе, о веома занимљивом тексту, који, по речима Стефана Саблића, добро комуницира са публиком захваљујући и титлованом преводу песама на ладину (шпанско - хебрејски језик), а наратори говоре на српском језику. Иначе, организатори овог програма су Јеврејска општина Нови Сад, у сарадњи са Музичком омладином Новог Сада, а карте по цени од 300 динара могу се купити у просторијама МОНС-а или два сата пред почетак у Синагоги.

Н. П-ј.

 

 

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Дневника да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање, тј. остављање лажнх података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити објављени. Редакција Дневника има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог портала.

Коментари