о овом стратешком документу, који је и један од предуслова за кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе 2021. године, одборници ће се на седници Скупштине града изјашњавати у петак, 2. септембра...
– Сама намера, па онда и реализација те намере, да Нови Сад донесе Стратегију културног развоја, већ је прекретница у култури нашег града – оцењује за „Дневник” Далибор Рожић, члан Градског већа задужен за културу. – После једномесечне јавне расправе, успешно завршене 15. августа, намера је да Стратегија буде на дневном реду прве септембарске седнице Скупштине града, и очекујем да ће тада бити и усвојена. Подсетићу да је рок за подношење финалне верзије апликације за Европску престоницу културе 9. септембар, тако да верујем да ћемо до тренутка предаје тзв. бид боок-а имати и крунски документ у области културе. Међутим, то неће само значити да смо испунили један од основних услова у кандидатури за ЕПК 2021, него и, што је још важније, да смо коначно предузели први корак ка великим, суштинским, квалитативним променама на боље.
* Шта то ново доноси Стратегија?
– Оно што је најважније јесте да је то документ који је настао као резултат свеобухватног истраживања, а тим који је на њему радио је крајње репрезентативан, и градска ресорна управа је у целом процесу третирана као један од чинилаца културне политике. Тај докумнт је мапирао проблеме и предвидео начине за њихово превазилажење, и то водећи се партиципативношћу и транспаретношћу као основним принципима. То је био први и неопходан корак да се покренемо у правцу тих великих суштинских промена, а други корак је израда Акционог плана који ће целу причу конкретизовати. Тај други корак уследиће веома брзо, и сигурно нећемо повлачити кочнице, напротив настојаћемо да што пре кренемо у реализацију појединачних циљева који чине визију Стратегије.
* Председник Организационог одбора пројекта „Нови Сад 2021” Немања Миленковић у сваком разговору истиче да је отварање дијалога између свих актера на културној сцени града међу најзначајнијим дометима досадашње фазе кандидатуре за ЕКП. Како Ви видите наставак тог дијалога?
– Кандидатура за ЕПК је сигурно нека врста иницијалне каписле да се покрену промене на боље. Међутим, невезано за процес кандидатуре, Градска управа за културу учиниће све да дијалог буде главни механизам у њеном раду. То конкретно значи да ћемо учинити рад управе транспарентнијим, као и критеријуме евалуације пројеката које финансирамо, да ћемо имати воље и времена и начина да са свим посленицима у култури разговарамо и заједнички изнађемо најбоља решења за сва питања која нису од појединачног, већ од општег значаја.
* Део културне јавности страхује да ће се, уколико Нови Сад у октобру не победи, не добије титулу ЕПК, врло брзо све вратити на старо?
– Нови Сад не планира да се враћа на старе обрасце који нису били продуктивни! Добра организација рада, која је у складу са нашим законодавством, али и са међународним документима какав је Агенда 21 за културу, и став који тражи начине, а не оправдања, сигурно ће дати добре резултате. Увођење промена увек је у почетку, условно речено, тешко, јер друштво по правилу има одређену дозу отпора према променама, али популизам није оно што ће нас руководити, већ истрајност у спровођењу мера за општу добробит. Дакле, без обзира на то хоће ли Нови Сад постати Европска престоница културе или не, Стратегија ће бити реализована и наставићемо дијалог са културном сценом, јер је циљ да решавамо проблеме, од којих су неки присутни и више деценија...
* Међутим, јасно је да, када су у питању финансије, ни изблиза неће бити исто са или без титуле ЕПК?
– Као ресорни члан Градског већа свакако ћу се залагати за то да више новца буде усмерено ка култури. Ипак, треба бити реалан па рећи и то да и у овом тренутку Нови Сад, посматрамо у односу на буyет с којим располаже, процентуално издваја за културу више од Републике, Покрајине и велике већине локалних самоуправа. Да ли је то довољно? Наравно да није, и тежићемо томе да још повећамо та издвајања, односно тражићемо начине како да их обезбедимо, јер наш град то заслужује. Ако смо већ препознати као више него респектабилан центар културе у држави и региону, природно је што желимо да то будемо и на европском нивоу...
* Нови Сад се с пуним правом поноси својим фестивалима: Стеријиним позорјем, Номусом, Егзитом, Новосадским yез фестивалом, Музичким летом, Фестивалом уличних свирача, Змајевим дечјим играма, Међународним фестивалом прозе... Ипак, често се између тих културних светковина мало шта значајно догађа?
– Колико год да поменути фестивали служе на понос граду и доприносе промовисању и културе, али и Новог Сада као туристичке дестинације, слажем се да нам треба више квалитетних ванфестивалских садржаја који промишљају, критикују, осветљавају нове аспекте културних феномена... Ту Град може да пружи подршку путем пројектног финансирања, али је потребно да се и на ширем плану препозна значај таквих програма, који можда не привлаче пажњу шире јавности у мери у којој то чине фестивали. Уосталом, иако је наш основни принцип да је култура основно право сваког човека, и заиста нам је циљ да је што више приближимо грађанима, увек постоји потреба и за програмима који задиру испод површине датог тренутка, јер то је база из које се рађају иновације, нови коцепти, нове идеје... који опет служе општем напредовању.
* Често се могу чути и коментари да Нови Сад вапи за просторима у којима би се могли реализовати културни садржаји. С друге стране, низ је објеката који пропадају, а објективно имају велики потенцијал, наравно када би се решили имовинско-правни односи и они преуредили: Чешки магацин, негдашња касарна „Маршал Тито”, Васерштат... Да ли се размишља у том правцу?
– Слажем се да има много неискоришћених потенцијала када је реч о просторима, међутим то су често веома компликована и сложена питања чије решавање зависи од бројних чинилаца. Но, у том правцу се итекако размишља, и верујем да ће се и ту догодити померања унапред. Ипак, у питању је процес, ништа се не може догодити преко ноћи. Чињеница је да ће нам унеколико бити олакшан пут ако град постане ЕПК, јер ће нам се тада многи путеви отворити. Али независно од тога, мислим да пре свега сви треба да се посветимо квалитету садржаја, као и максималном коришћењу ресурса којима већ располажемо. Јер, сигуран сам да на тим пољима итекако има простора за унапређивање, а верујем да ће и имплементација Стратегије културног развоја томе допринети.
Мирослав Стајић
Еђшег као културни центар
* Каква ће бити судбина дворца Еђшега, у чије је сређивање уложен озбиљан новац, а практично већ годинама зврји празан, уз тек понеки програм који се тамо реализује?
– Еђшег ће у наредном периоду послужити као простор за подстицање развоја културе. Идеја је да се објекат прилагоди и опреми тако да може послужити за рад више организација из области културе.
Стратегија на темељима европске праксе
Стратегија културног развоја је, како се наводи и у самом документу, усклађена са основним трендовима и принципима на којима почивају савремене културне политике европских земаља. А међу тим постулатима се у првом реду истиче схватање културе као јавног добра и права на културу као основног људског права, затим препознавање културних актера као важних делатника који значајно доприносе општем друштвеном развоју, те вођење културне политике на транспарентан и партиципативан начин, уз учешће што шире лепезе културних актера... Наравно, веома значајну тачку Стратегије чине и јасне смернице када је у питању финансијска подршка појединим пројектима, где се јасно наводи да конкурсни критеријуми за избор таквих пројеката морају бити јасни, прецизни и видљиви, затим да и избор комисије и њен потоњи рад морају бити транспарентни, као што исто тако јавности потпуно доступне морају бити и све информације о апликантима који су новац добили, те на темељу чега је баш њихов пројекат заслужио „зелено светло”...
