и том приликом уручио решење о помоћи од седам милиона динара за уређење ентеријера Синодика. Један од најзначајнијих делова Свете царске српске лавре, салона у којем се састаје Сабор стараца и игуман прима највиђеније госте, грађевински је обновљен након што је у пролеће 2004. потпуно изгорео у катастрофалном пожару, али га је сада неоходно опремити.
„Ово је помоћ заштити нашег културног наслеђа, и уједно један од наших важних задатака„, истакао је Мировић, указујући на значај свеколике обнове Хиландара, који представаља важан део на само религијског већ и културног идентитета наше земље. Поред разговора о активностима које ће бити спроведене на уређењу простора Синодика, смештеног у конаку из 1814, размењена су мишљења и о реализацији планова даље обнове једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности кроз векове, смештеног у самом срцу Свете горе.
До сада је, подсетимо, у потпуности завршена реконструкција Великог конака, односно сва три његова крила – западног, средишњег и источног. Бели конак, који је у пожару изгорео готово до темеља, лане је стављен под кров и стога су процене да би, са његовим завршетком, отприлике било обновљено око 75 процената свих објеката који су пострадали у пожару. То практично значи да је реално очекивати да грађевински радови буду готови до 2020. или 2021, јер онда преостаје обнова Дохије и Игуменарије, од којих је остао само осмуђени костур од камена и опеке, јер је одатле ватра преко кровова и кренула у свој тродневни поход да би се зауставила тек код пирга Светог Саве.
Када је реч о деловима манастира које ватра није оштетила, за сада се не планира њихова грађевинска обнова, али зато рестауратори и конзерватори имају пуне руке посла. Тако је, рецимо, сликарима, дуборесцима и позлатарима Покрајинског завода за заштиту споменика културе поверена брига о благу Милутинове црква, почев од Часне трпезе са киворијумом па до тронова, међу којима је и онај чудотворне иконе Богородице Тројеручице, док су њихове колеге из Републичког завода ангажоване на санацији и обнови фресака у манастирској трпезарији. У плану је такође и рестаурација свих врата на храму, истинских уметничких дела, од којих су нека, рецимо, урађена у седефу и корњачином оклопу.
М. С.
