У Новом Саду је 1868. године основано Српско певачко друштво, у време Уједињене омладине српске (политичког покрета насталог крајем августа 1866. године и који је био је активан до 1871. године) када је акценат био на ширењу културе и науке, па су приређиване беседе, потпомагана је позоришна уметност и развијана народна музика. Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, хор тог Друштва је певао у Саборној цркви недељом, на црквеним манифестацијама и за време великих празника.
- У Новом Саду се рано јављају и певачка друштва припадника разних националности - каже Ђурђев. - У Римокатоличкој цркви окупљали су се певачи немачке и мађарске националности, који су 1870. године основали заједничко друштво са двојезичним називом “Ујвидеки Даларда - Неусатзер Лиедертафел”. Немци су и самостално формирали певачке дружине- Новосадски певачки венац (Неусатзер Лиедеркранз) и “Фрохсин” 1888. године. Мађари су оформили Грађанско певачко друштво (Новисзади полгари магyар даласкор) 1897. године и Мађарско аматерско друштво “Петефи Шандор”, а у Католичком кругу у првој деценији 20. века постојао је хор за духовну музику “Света Цецилија”. У Петроварадину је с великим успехом радило Хрватско певачко друштво “Невен”, које је настало 1880. године сједињавањем два мушка хора. Један је водио оргуљаш Матеј Препрек, а други Тома Јакубец.
Од старијих певачких друштава највеће уметничке домете достизали су певачи Српског занатлијског друштва “Невен”, које је годинама давао велики допринос музичком животу Новог Сада.
Нисисов допринос
Личност која је посебно унапредила наставу музичког васпитања и оставила неизбрисив траг у историји Велике српске православне гимназије у Новом Саду био је Александар Морфидис Нисис.
- Наставник музике у Српској гимназији Александар Морфидис Нисис је 1838. године образовао од гимназиста мушки хор негујући хармоничну (хорску) црквену музику уместо старог црквеног појања - објашњава наш саговорник. - Изводећи са својим хором у Саборној цркви литургију, коју је сам компоновао, наишао је на велико допадање новосадске публике. Управо због певања гимназијског хора новосадски храм је био препун недељом и празницима. И касније су из црквених хорова израстала су грађанска певачка друштва.
- Први наступ Занатлијског хора био је на Цвети 1896. године у Успенској цркви - објашњава Ђурђев. - Правила друштва утврђена су 1900. године, а име “Невен” сугерисао је песник Јован Јовановић Змај. Хор “Невена”, који су водили многи познати диригенти, међу којима и Исидор Бајић, Светолик Пашћан-Којанов и други, певао је у Саборној и Алмашкој цркви и наступао на многим концертима у Новом Саду и Војводини, а ишли су и на турнеје по Македонији и Босни и Херцеговини.
Према речима Ђурђева, уз “Невен” од 1898. године постојало је и Српско ратарско
певачко друштво, те је Новосадска трговачка омладина од 1905. године имала свој Певачки збор, а још осамдесетих година 19. века и Српска читаоница.
Познати музичар Марко Нешић водио је хор Социјалистичког културног друштва “Слобода”, а пре Првог светског рата помиње се и Српско академско друштво “Сунцокрет” са својим хором. У међуратном периоду хорско певање је било изузетно развијено. Међутим, за време окупације с радом су наставила само мађарска и немачка друштва, док су српска, а посебно јеврејска била забрањена. Након Другог светског рата обновљено је хорско певање. Знаменити „Невен“ поново је почео с радом, али се нажалост шездесетих година прошлог века угасио. Највише се афирмисало Синдикално друштво “Светозар Марковић”, Академско друштво “Соња Маринковић”, те певачи у гимназијама “Јован Јовановић Змај” и “Исидора Секулић” и у Музичкој омладини.
Значајну улогу су имали и хорови националних мањина: Друштво “Петефи Шандор” (Мађари), КУД “Павел Јозеф Шафарик” (Словаци), РКУД (Русини), Хор “Хашира” (Јевреји), а хорове су имали и Друштво “Железничар”, Друштво пензионера “Исидор Бајић” и предузеће “Нафтагас”.
С. Ковач
