Модеран изглед, фасада у стаклу и чињеница што се налази у саобраћајном средишту града, на самом почетку Булевара ослобођења, који чини „кичму“ града у правцу север–југ и преко Моста слободе ка сремској страни, условиле су да постане један од симбола града.
Измештање трасе железничке пруге из стамбених четврти, као што је Лиман, према периферији града, у индустријску зону и пристаништу условило је изградњу нове железничке станице, која је отворена 30. маја 1964. године. Како појашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев када је била при крају изградња железничко-друмског моста преко Дунава и када је пуштена у саобраћај нова деоница пруге Петроварадин - Нови Сад, Градски народни одбор је, с Дирекцијом југословенских железница, расписао конкурс за идејно-урбанистичко решење нове путничке станице.
- У току 1960. године на конкурс су стигла четири идејна решења, али прва награда није додељена, па је израда главног пројекта поверена новосадском пројектном бироу “Архитект”, чије идејно решење, уз неколико корекција, било најприхватљивије и за Железницу и за услове које је поставио Град Нови Сада - каже Ђурђев. - Нову зграду Путничке станице пројектовао је архитекта Имре Фаркаш, извођач радова је био новосадски гигант “Неимар”, а објекат подигнут за нешто више од годину дана.
Модерно пројектована станица је грађена на 8.000 метара квадратних површина и прочељем дужим од 150 метара, углавном у две етаже равног крова, са фасадама од белог мермера, док је хол у потпуности застакљен према станичном тргу и Булевару ослобођења.
До делом наткривених перона излази се подземним пролазом и степеницама унутар објекта, директно са трга или из зграде. Станица је постављена паралелно са изграђеним колосецима у дужини од 246 метара. Љубиша Петровић у техници керамо-пластике на главном зиду пространог хола урадио је композицију грандиозних размера “Зора у равници Војводине”, док је грб Новог Сада у бакру, дело Николе Попржана, постављен на перонској фасади зграде.
Како каже Ђурђев радови су почели 1. марта 1963. године, а завршени су у рекордном року - за свега 15 месеци.
- Био је то изузетан грађевинско-архитектонски подвиг, поготово што су радови извођени ручно, у три смене, јер су радници располагали са четири мешалице за бетон, три стубне дизалице носивости 500 килограма и једном корпастом дизалицом - појашњава Ђурђев. - Станица је брзо подигнута захваљујући изузетном залагању радника главног извођача радова фирме “Неимар”, али и компанијама “Новомонт”, “Метал”, “Полет”, а “Албини” стаклоресци су за 28 сати непрекидног рада застаклили целу зграду.
Првобитна зграда железничке станице Нови Сад налазила се на месту данашње Лиманске пијаце и изграђена је 1882. године. Први воз из правца Суботице, стигао је у Нови Сад, 5. марта 1883. године. Зграда старе железничке станице је срушена, а данас је преостала једино некадашња пошта, која и даље ради. С. Ковач
Фото: Историјски архив града
