- Изузетно смо везани и као одељење и за нашу школу – с нескривеним емоцијама потврђује један од њих, историчар, песник, књижевник и хроничар Жарко Димић. – Дружимо се и дан-данас, помажемо једни другима... Пре 40 година матурирало је нас 36. Поједини наши професори предавали су и некима од познатих карловачких ђака – Михизу, Дејану Медаковићу и другима, тако да смо, захваљујући тој старој гарди, осетили дух класичне гимназије. Највише на свету волимо нашу школу, у којој смо провели најлепше године.
Својим некадашњим ученицима редовно се придружи и разредни старешина Иван Финк, који је од недавно у пензији. Дружење је некад на Дунаву, некад у „Бермету“, али увек осећају, како Димић открива, дах и мирис њихових школских карловачких дана.
- Донели смо дневник, истраживали и читали укоре... Мој друг Пеђа Веселиновић, сада угледни адвокат у Сремским Карловцима, и ја добили смо током школовања све три врсте укора. Били смо неозбиљни, млади, знате већ како то иде. Објавио сам пет књига анегдота у којима је много успомена записано. Окренути смо и новим технологијама, имамо групу на Виберу, те сваки дан једни другима пожелимо да будемо здрави. Карловачка гимназија је јединствена, не само зато што је најстарија, него има и посебан дух малог места и великих људи који су овуда прошли – закључује Жарко Димић.
Б. Павковић
