– Ми тај квалитет стално унапређујемо, па је наша кобасица сваке године све боља – рекао је Мирковић. – У рецепту за кобасицу нема пуно филозофије, месо мора бити квалитетно, а зачини природни и домаћи. Дакле, паприка треба да је добра, додаје се и бели лук, со и бибер, никако адитиви и други вештачки зачини.
Кобасица се прави с љубављу, казао је Мирковић и додао да је заправо љубав кључни састојак који њихов специјалитет чини посебним. Свеже кобасице јуче су могле да се купе по цени од 500 динара по килограму, док су димљене и просушене коштале 700, а роштиљ кобасице за јело 200 динара. Војислав Мирковић позвао је оне који још увек нису пробали ту чувену кобасицу или желе да освеже сећање, да посете Турију од 25. до 27. фебруара, када ће бити одржана 38. “Кобасицијада”.
– Сваке године на “Кобасицијади” обарамо Гинисов рекорд, који смо поставили 2013. године када нас је Гинисова екипа посетила и верификовала нашу кобасицу и од тада, ми је сваке године продужавамо за један метар, па ће она ово године бити дугачка 2.038 метара – објаснио је Мирковић. – Кобасица за Гиниса се прави из једног комада и то је наше туријско чудо које заиста вреди видети.
Промоција те манифестације сваке године се уочи самог догађаја одржава у градовима ширм Војводине, а ове године, интересовање људи за туријску кобасицу веће је него раније, што произвођачима значи, нарочито након двогодишње паузе.
– Претходне две године нисмо долазили у Нови Сад због ситуације са вирусом короне, па нас је заиста обрадовао велики одзив Новосађана – рекао је Жељко Попић из Организационог одбора “Кобасицијаде”. – Већ 25. фебруара, током првог дана манифестације, биће одржан и такмичарски део прављења кобасице у спортској сали у Турији, где ће све заинтересоване екипе имати прилику да се опробају и надмећу са нама, али мислим да нема дилеме и да је јасно да ми правимо најбољу кобасицу.
Иако сама манифестација почиње за недељу дана, вредни мештани Турије неуморно раде како би све протекло у најбољем реду, а неколико ветерана “Кобасицијаде”, иако раде у истој мери као и млади, ту су и да их усмере и науче том златном занату.
У реду су стајали и Новосађани Бране и Славица Живковић, који сматрају да је туријска кобасица врхунска и да се прави по старом, домаћинском рецепту. Један од купаца Јанош Слобода који је дошао да пазари кобасицу за пријатеља, рекао је да је цена приступачна, када се узме у обзир цена свињског бута, сланине, зачина, црева и огромног труда који је, како је рекао, једна од највреднијих ствари које чине кобасицу.
Д. Андулајевић
