Медаковићев наследник поклонио је библиотеци писаћи сто с краја 19. и почетка 20. века, на ком је Дејан радио, његову писаћу машину, столицу и фотељу, те посебну столицу за ноге. Све то са књигама чиниће Спомен-собу Дејана Медаковића у карловачкој Библиотеци, у којој теку припреме за отварање, које ће бити уприличено на академиков рођендан, 7. јула, када се навршава и стогодишњица од његовог рођења. Куриозитет будуће сталне поставке биће лутка обучена у Дејанову гардеробу, са шеширом и мантилом по којима је био препознатљив.
- Соба Дејана Медаковића биће означена на вратима плочицом, а на улазу у библиотеку стајаће табла на којој ће то исто бити назначено – каже Блаженка Марковић из Завичајне збирке Градске библиотеке, уз напомену да је тој установи културе част што је чувар дела књижевног блага познатог и цењеног академика. – Књиге из Спомен-собе Дејана Медаковића моћи ће да се користе, али не и износе из библиотеке. Фундус који се налази код нас састоји се, махом, од стручне литературе, превасходно књига из историје уметности, националне историје, знатног броја монографија, белетристике. Посебну вредност дела лепе књижевности чине примерци, а таквих је доста, са посветама аутора. У сваком случају, дела која ми баштинимо су она које је он читао и која показују обим и опсег његовог интересовања.
Како је у разговору за „Дневник“ недавно рекао Павле Медаковић, пуно је разлога утицало на одлуку да очеву библиотеку поклони Сремским Карловцима. У првом реду на то га је подстакла чињеница да је Дејан Медаковић први почасни грађанин Сремских Карловаца откако је то место деведесетих постало општина. Други разлог су гимназијски дани које је Дејан Медаковић провео у Сремским Карловцима.
– Школовање у Карловачкој гимназији је било изузетно драгоцен период у животу мога оца – рекао је тада Павле Мадаковић за „Дневник“. – Гимназијски дани су оставили дубоки траг на његову личност, образовање, усмерење на друштвене науке и исторују. Пре ње, он је ишао у класичну гимназију и малу матуру положио на Бадији, на Корчули, код фрањеваца. Тај спој Бадије и Карловаца веома је утицао на његов даљи развој као научника, који се ускостручно определио за барок код Срба, иако су и општа наша историја и култура и средњи век били предмет његовог интересовања. Још један разлог утицао је на овакву моју одлуку. Он је искрено волео Карловце и сматрао сам да је због свега сасвим оправдано да књиге поклоним њима. Постојала је само мала дилема - да ли да то буде гимназијска или градска библиотека. Пошто нисам знао просторне капацитете, након разговора са управником Архива САНУ у Сремским Карловцима Жарком Димићем, одабрао сам ову другу.
Зорица Милосављевић
