те уобичајеним дестинацијама када је први мајски дан у питању – на Стражилову, Штранду, Каменичком парку. Ничега није недостајало. Распаљени роштиљи ширили су наоколо мирис печеног меса и лука, све се то заливало потоцима хладног пива и соковима, са разних места свирала је музика, а све је то добрим делом омогућио благослов са небеса који је растерао облаке и сервирао Војвођанима топао дан без ветра. И овога пута се потврдило да просечног грађанина Србије разне кризе и економске муке не спутавају много када је празновање у питању, али се истањеност новчаника овога пута ипак осетила. Но, доброг расположења није мањкало.
Првомајски празник, или оно што већина овдашњих људи под овим појмом подрезумева, најочитији је био на Стражилову. Претеране гужве није било, али беше свега што уранак чини лепим. Додуше, реч уранак је за данашње генерације врло флексибилан појам. - Па нису баш поранили – рече момак који је испред излетишта на Стражилову наплаћивао аутомобилима пролаз.
Стражилово овога 1. маја привукло је, поред Новосађана, и госте из Београда, Руме, Инђије, Зрењанина, Старе Пазове. На овом излетишту главну реч је водила млађарија, па је на све стране скакала лопта, у потоку се хладило пиво, чула се и мешала гласна музика. Неки су желели да територију коју су „запосели“ и обележе, па су то радили разним заставама. А испод високог брега занимљива сцена: весело друштво из Врбаса развило је српску и југословенску заставу.Уследило је, наравно, питање шта их је мотивисало да је поставе. - Зар треба шта рећи? – уследило је контра питање и одговор у исто време од Врбашана Бојана Антоњака.
- Ја сам ти стара школа. А стара Југа... Ееее, то је била држава, каква бре Европска унија – надовезао се његов суграђан Бранислав Попов.
А млади Новосађани и њихови пријатељи са разних страна весело су ђускали у ритмовима разних музичких праваца. Роштиљало се на све стране, али неки посетиоци Стражилова са више ентузијазма отишли су корак даље, па се на ражњу окретало прасе.
- Настављамо традицију првомајског окупљања. Док смо били момци, увек смо овде долазили, а сада то радимо и са супругама и децом. Срце ми је пуно кад се у оваквим приликама дружим са старим пријатељима – каже Марко Левић из Сремских Карловаца.
Ово друштво направило је угођај за свих тридесетак чланова. Најмлађи су се љуљали или спуштали низ тобоган, даме су направиле свој мини – кружок, а господа се забављала уз хладно, точено пиво и већ поменути ражањ.
Занимљиво је било и у Каменичком парку, у ком је посетиоцима уприличен занимљив програм, уз мали продајни вашар на ком је највише било лицидера. На манифестацији „Уранак фест“ одвијале су се равничарске игре, где се нашла врло необична дисциплина – бацање старог бицикла у даљ. Ту је стандарде у ревијалном делу поставио госн Ђусика, чији је надимак Обеликс из Баната. Није изостало ни надвлачење конопца, где су се надметале екипе занимљивих имена као што су „кркани“, „јагњећа бригада“, или пак са географским одредницама као што су Клиса и Телеп.
Најопуштенија атмосфера била је на Штранду, који је уједно озваничио почетак овогодишње купалишне сезоне. Уз лагане звуке са бине, свака генерација нашла је своје весеље: најмлађи су се играли на дунавском песку, они нешто старији забављали лоптом, огледали су се картароши, а већина је у хладу, уз чашицу разговора и мезетлук, уживала на највећој новосадској плажи.
Д. Кнежић
Фото: Ф. Бакић
