Мотоциклисти су се, након кратке вожње преко Будисаве и Шајкаша, зауставили код Лочке Водице и обишли Тителски брег, а туру су наставили преко Гардиноваца до ресторана „На крај света“ у Ковиљу, одакле су се својим апенцима и зољицама упутили ка месту поласка.
Организатор „Томосијаде“ Игор Јовичић наглашава да се овакви мотори више не производе, али да већини учесника веома значе, јер су то возила преко којих су стицали прва искуства. – Сматрам да је ово леп догађај који нас враћа у младост, јер смо сви ми провели један део живота возећи „томос“, који нам је свима у души као прва љубав. Време нас је послужило и успели смо да окупимо велики број људи – рекао је Јовичић и додао да су окупљени учесници углавном из Војводине, из Сомбора, Суботице, Зрењанина и других места, али и да су скуп подржали и колеге из Републике Српске и Македоније.
Пре почетка носталгичне вожње проглашени су и победници из три категорије, па је тако у конкуренцији најстаријих изабран мотор Војислава Јуришића, који је произведен пре 62 године, са најудаљеније дистанце стигао је „Томос“ Далибора Тркуље из Бања Луке, а у категорији најлепшег двоточкаша најбољи су били Дарко Вучић (Бања Лука), Атила и Матеј Бетеј (Будисава) и Никола Јеремић (Радојево).
Своје утиске о организацији и добром дочеку пренео је Дарко Вучић, који је из далеке Бања Луке допутовао на скуп са својим пријатељима.
– Заволео сам „Томос“ моторе почетком 80-их и та љубав траје све до данас. Сада сам рестаурирао један стари модел који сам годинама тражио и ту сам сада с њим. Био сам одлучан да то учиним јер сам о томе маштао као дечак – каже Вучић. Иако је замишљено да се возачи југословенског двоточкаша присете како је некада било, дао се приметити леп детаљ да је на самом скупу било доста младих људи, што значи да се прича о квалитету и традицији легендарног „томоса“ преноси и на данашњу генерацију. Уз лагане ноте екс-ју рок музике, посетиоци су се забавили у пријатној атмосфери уживајући у укусној храни и освежавајућем пићу.
А. Чегар
