Програм је део пројекта обележавања 100 година од настанка колонистичких насеља и увод у садржаје, планиране поводом Дана села, 27. новембра.
На фотографијама су представљени најзначајнији моменти из Првог светског рата и функционисање српског добровољачког покрета. Изложбу је отворила начелница Градске управе за културу Зорица Шијак, која је нагласила да је култура сећања веома важна. Учесници трибине били су историчари др Милан Мицић и Димитрије Михајловић.
- Степановићево је једно од око две стотине нових насеља, насталих на подручју Баната, Бачке, Барање, Срема и Славоније између два светска рата и тај простор су насељавали солунски добровољци, претежно из Лике и Херцеговине – истиче др Милан Мицић. - То је било време аграрне реформе, када је нова југословенска држава на ове просторе насељавала добровољце Првог светског рата из динарских крајева, додељивала им земљиште, али не и куће. Годинама су били у привременом смештају и живели у нехуманим условима. Колонисти су смештани у стаје, зграде бироша, чардаке, свињце и слична места. Према подацима, током првих година колонизације, број умрлих, поготово од туберкулозе, био је старховит, а од укупног броја, близу 80 одсто била су двогодишња деца. Међутим, народ који је населио Степановићево и остала слична насеља показао је изузетно велику животну виталност. Они су се у Првом светском рату борили за Србију, отаyбину коју никада пре тога нису ни видели. Били су аустро-угарски држављани, ризиковали животе, а када су формирали насеља, релативно брзо су се прилагодили условима живота на овом простору. Иако при досељењу нису добили пољопривредну опрему, ни стоку, научили су да обрађују земљу и временом су успели да изграде насеља и у њима цркве, школе, парохијске домове, јавни и друштвени живот.
Програм је реализовало Удружење грађана „Чувари традиције и народног блага“, уз подршку Удружења потомака солунских добровољаца из Сирига и Удружења жена „Лазарице“ из Степановићева.
Б. Павковић
