Ова пензионерка са 66 година и даље са истим жаром и вољом ради у фризеском салону у Удружењу пензиoнeра Новог Сада, а на енергији би јој позавиделе и много млађе колеге.
Каже да је овај салон и више од тога, јер се овде говори о лепим вестима, приновама у породицама, венчањима, а неретко се пева или чита поезија. Све то је заправо и доказ да треће доба, и не мора бити суморно већ напротив обојен оним најлепшим бојама које живот уме да понуди.
- Почела сам да се бавим фризерским занатом у шестом разреду основне школе. У кући у којој сам живела је био пословни простор у оквиру кога смо имали салон. Нико из моје породице се није тиме бавио. Међутим, сваки дан сам одлазила у салон и заволела тај занат – почиње своју причу Славица.
Девдесетих је избегла из Тузле, пре тога се доста селила јер је муж био пилот. Како је због посла мењао места, тако га је Славица са децом пратила у стопу.
- Променила сам 24 места. Овде ми је најлепше за живот. Нови Сад је најлепши град на свету. Овде су сви моји и деца и унуци. Не постоји ништа лепше на земаљској кугли. Радим посао који волим, ја сам заправо једна веома срећна особа – каже наша саговорница.
Није јој тешко да на ногама проведе од 8 до 13 сати, сваког дана, па и суботом ако затреба. Вели да је посао фризера захтеван, али за њу не представља проблем јер каже - ради посао који воли.
Поред обичног мушког и женског шишања овде жене највише траже добри стари мини-вал који и није баш толико заступљен у новосадским салонима.
- Mини-вал je лепа подлога за фризуру, коју је могуће лако обликовати. Приступачније су и цене, што је додатни мотив да дођу код мене. Поред тога, ми се овде дружимо, разговарамо. Частимо се међусобно ако неко постане баба или деда. Имамо ту и књигу поезије, па читамо стихове. Овде никада није досадно и увек има смеха. Код нас важи онај слоган мало измењен: „Од колевке па до гроба најлепше је пензионерско доба”. Заиста је тако, јер су овде само позивитне вести – каже наша саговорница.
Салон је како су нам појаснили доступан свим пензионерима и налази се у оквиру Дневног центра Удружења пензионера Новог Сада. У сутерену Удружења у Поштанској 3, простор од око 182 квадрата, је саниран, адаптиран и опремљен, и чини Дневни центар који корисницима пруже разне врсте активности. Пензионери имају могућност да попију кафу, да се друже, прочитају новине и између осталог да добију фризерске услуге по промотивним ценама.
Слађана Аничић Илић
Фото: Радивој Хаџић
