Владимир Радусиновић Радуле: Новом Саду требају бар још три Спенса

Суботњом свирком шест бендова на рокенрол начин обележено је 40 година постојања Спенса, места окупљања многих генерација.
с
Фото: Приватна архива

Ту прилику искористили смо за разговор с идејним творцем бенда “Атеист реп”, Владимиром Радусиновићем Радулетом, који је из свог угла и на себи својствен начин направио својеврсну ретроспективу дешавања у овом популарном здању.

Радуле каже да га за Спенс вежу многа лепа сећања, махом из 80-тих и 90-тих година прошлог века.

- Прве слике које ме везују за Спенс су вожње “бесним поникама” по још незавршеном комплексу спортско-пословног центра са другарима из основне школе - присећа се Радуле. - Након тога, следе одласци на тренинге одбојке са екипом из зграде, па гледање тада тек пунолетног Дивца како на припремама кошаркашке репрезентације закуцава из двокорака који је започео на ободу централног круга. Средњошколска омладина се зими, а и лети, окупљала у „кадици”, увек си тамо могао да нађеш неког познатог.

Наш саговорник наглашава да смо и тада имали све оно што смо, наоко, добили новим шопинг моловима.

Фото: Архива Дневника

- Клизалиште, куглану, базен, спортске сале, биоскоп, галерију, Градску кафану, продавнице техничке опреме и бутике, све је то имао тај мали град у граду. Дакле, све смо то већ имали, само што то не памте они којима не одговара чињеница да су генерације новосадских школараца стасавале бавећи се свим доступним спортовима, или као што су на Радничком универзитету ишли на курсеве страних језика и разних дошколавања и обука - вели Радуле.

Крај 80-их и 90-их Радуле Спенс памти по свиркама у популарном клубу „Казино”, али и по Вељи Мацуту, тадашњем уреднику културних дешавања.

- Мацут је тадашњим новосадским бендовима обезбедио да вежбају у једној од хокејашких свлачионица. Била су то, нарочито за нас младе, тада у пуној форми, инспиративна времена. Памтим тај период и по Заретовој (први басиста бенда, који је преминуо од рака) здравици на некој од годишњица бенда, на којој је, након што смо се искривили од смеха, на питање “шта ћемо радити једног дана, када оматоримо и не будемо више свирали” рекао: “Па, ићи ћемо на куглање” - присећа се Радусиновић.

- Не треба нам за омладину више кафића, кладионица и потрошачких објеката - каже Радуле. - Напротив, потребни су свима доступни спортско-рекреативни простори, треба нам у граду бар још три Спенса.

С. Савић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести