"Дана 9. јула 1875. године Херцеговци су подигли устанак против турске власти која је спроводила зулум против српског народа. Херцеговачки устанак није остварио свој крајњи циљ тј. ослобађање Херцеговине и других подручја на којима живи наш народ. Међутим, јунаци из Прве невесињске пушке су остали трајни узор и инспирација будућим генерацијама у борби за слободу српског народа", навео је Линта у саопштењу.
У уџбеницима историје у Српској и Србији, како је нагласио, требало би дати далеко већи значај "Невесињским пушкама" него што је то сада случај.
Прва "Невесињска пушка", истиче Линта, брзо се из Невесиња проширила на читаву Херцеговину, а након што су се у рат укључиле Србија и Црна Гора настала је "Велика источна криза", чија је последица био Берлински конгрес, којим су Србија и Црна Гора коначно добиле независност.
"Друга Невесињска пушка је испаљена у јануару 1882. године против Аустроугарске монархије. Невесињци су покренули Улошки устанак 1882. године, који је био револт због војне обавезе коју су увеле аустроугарске власти", подсетио је он.
"Трећа 'Невесињска пушка' десила се 3. јуна 1941. године када су усташе напале на село Доњи Дрежањ и представља први оружани отпор Срба против нацизма и фашизма, односно окупаторско-усташким јединицама у поробљеној Европи у Другом свјетском рату", навео је Линта.
