СПС наводи у саопштењу да је пре 20 година година Стојиљковић испред зграде Скупштине Савезне Републике Југославије пуцао у себе у знак протеста што је Скупштина СРЈ претходног дана, 10. априла 2002. године, усвојила Закон о сарадњи Србије и Црне Горе са Хашким трибуналом.
Закон је подразумевао изручење југословенских држављана оптужених за ратни злочин, а Милићевић подсећа да је Стојиљковић два дана после преминуо од хитаца које је испалио у себе.
Није могао да прихвати чињеницу да неко ко је бранио своју отаџбину или неко ко није ни у кога пуцао може бити ратни злочинац и то по одлуци суда који су формирали баш они који су бомбардовали Југославију, наводи Милићевић, оценивши да је то био "чин који заслужује дужно поштовање сваког патриоте".
Милићевић поручује да је Стојиљковић дао свој живот као жртву за истину и правду и као "опомену свима нама да Хашки суд неће штедети никога ко је Србин и кажњаваће најбруталније свакога за кога се тамо негде на западу напише оптужница".
Његов чин је својеврсни завет да никада не смемо да одустанемо од Србије, додао је Милићевић.
