саопштено је из СНС-а . Очекује се да ће сутра најјача странка владајуће коалиције оценити учинак српске владе у протеклу годину дана. Ако се суди по наступима у јавности, како министара из редова СНС-а, тако и челних људи странака коалиције, сви су спремни да прихвате оцене и одлуке које буде предложио председник Владе. Но, по свему судећи, коначна одлука неће бити донета у недељу, пошто је Вучић ових дана изјавио да, иако има „оформљено мишљење о сваком министру, причу на ту тему оставља за период након 27. априла”.
Половином марта, након седнице Председништва, која је била увод у заседање ГО СНС-а, Александар Вучић је саопштио новинарима да за реконструкцију Владе постоје четири могућности.– Једна је да дође до промене коалиционих снага, друга да дође до значајних промена у СНС-у, трећа подразумева промену на челу Владе, а четврта – да не буде никаквих промена до децембра, да сачекамо покрајинске и локалне изборе – рекао је Вучић тада на конференцији за новинаре.
На питање која је опција по његовом мишљењу најбоља, рекао је: „Не бих о томе, али мислим да ће моја опција бити подржана. Мислим да још имам подршку већине у странци”.На питање који од сценарија је највероватнији, по мишљењу политичког аналитичара Бранка Радуна, одговор зна „у принципу сам Вучић, тако да за сада није лако дати реалну процену“.
– Мени за сада делује да неће бити неких значајни промена у Влади, а чак и кад би их било, не би биле велике, нити од неког стратешког значаја – подвлачи Радун у изјави за „Дневник“.Како додаје, могло би бити промењено неколико министара, или би могло доћи до замене појединих ресора.
– Наравно, постоји опција да се значајно промени структура Владе и коалициони партнери, али то у овом тренутлу не изгледа претерано реално. Премијер Вучић је рекао да су све опције у игри, али за сада је најреалнија само замена неколико министара. Друге опције су у оптицају, али су мање у игри, иако се то може променити за пола године – указује Радун.
Говорећи о условима у којима је радила Влада у протеклом периоду, наш саговорник указује на то да су „објективне околности биле тешке”, при чему је подсетио на два „удара” на наше финансије – поплаве и одустајање од „Јужног тока”.
– То је представљало огроман баласт и терет за Владу, тако да је целе прошле године радила у ванредним околностима, које су биле објективно тешке – истиче Радун.
По његовој процени, плус овој Влади је што ће, како ствари сада стоје, решити статус „Железаре Смедерево“ и то што Србија својом избалансираном политиком, на спољнополитичком плану постаје врло занимљива и значајна тачка Балкана. Влада је опредељена да иде у ЕУ, али не жели да затвори врата Русији, већ да задржи добре односе, иако су велики притисци да се уведу санкције и да одбије енергетски споразум с њом.
Што се тиче односа у владајућој коалицији, они су, по Радуновом уверењу, били стабилни до сада, а „иако је ту било неких варница, то је све деловало као пролазни инцидент“. Истовремено, он истиче да Влада „нема опозицију па једини ко може направити проблем овој власти је сама влада, неки односи можда у коалицији, или унутар владајућих странака“.
– Опозиција не прети као опасност овој власти јер не постоји као организована, снажна алтернатива садашњој владајућој коалицији. То не значи да се неће појавити, евентуално у наредну годину дана, али за сада опозиција је слаба, разједњена, без лидера и без идеја, без неке снажне кампање. А то да ли има моћну опозицију доста утиче на рад Владе, и угрожава је или не – примећује Радун.
Светлана Станковић
Колико је ко коме потребан
На питање да ли резултат покрајинских избора може имати утицаја на односе у коалицији владајућој на републичком нивоу, Радун одговара да су те ствари повезане тако што ће се видети „колико је ко тежак, колико је ко коме потребан“.
– Значи, гледаће се не само од резултата власти него и колико су освојили други, каква је рачуница на крају и колики је однос снага свих политичких актера. Јер, имали смо случај да је политичка странка с пет или шест одсто гласова била битна као језичак на ваги, а да је после и с три пута више гласова изгубила важну позицију. Све се мора гледати у контексту ширих резултата, колико ће остварити опозиција, а колико коалициони партнери, ко ће коме у којој мери бити потребан у некој рачуници на нивоу покрајине.
Истовремено, рачуна се да Покрајина даје и неких пресек односа снага у Републици па ће и с тог становишта ти избори бити показатељ – каже Радун, уз опаску да је „све увезано и често се праве договори у пакету па када се прави коалиција, она подразумева више нивоа власти“.
