отвара врата свог кабинета у Немањиној 11. Иако је председник Владе најпре планирао да сусрет с грађанима траје три сата, почев од 5.30, ипак је преломио да тај сусрет траје до 18 часова. Одмах након што су обнародовани изборни резултати који су му гарантовали још један мандат на челу Владе, Вучић је најавио да је 8. јули резервисан за сусрет „очи у очи” с народом. Лидер напредњака први је премијер који се одлучио да на тај начин саслуша проблеме који муче његове суграђане, и да оне који су у надлежности његовог кабинета покуша и да реши.
Раније је најављено да ће после тог првог сусрета, Вучић направити детаљан план за обилазак српских градова, где ће с најближим тимом министара проводити и по недељу дана да би од народа чуо и пописао све недаће које их муче. У плану је да током мандата посети Ниш, Нови Сад, Зајечар, Бор, Ужице, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Шабац, Чачак... Између тих посета градским центрима, Вучић ће примати све заинтересоване грађане и у Београду. На тај потез премијер се одлучио, како је објаснио, пошто је у разговору с грађанима током кампање увидео да постоји низ пропуста и у деловању државних органа, а који се могу отклонити „у ходу” да би практични проблеми почели и у пракси да се решавају.
Потез мандатара политички аналитичари оцењују као добар и користан, као начин да власт и премијер очувају контакт с реалношћу, потребама и проблемима грађана. Социолог Владимир Вулетић истиче да такав приступ треба да означи нову праксу – да се на неки начин буде „с ногама на земљи”, да се буде у вези са стварним проблемима грађана. Указује на то да се најчешће, а нарочито у високој политици, дешава да људи буду у „апстрактним појмовима”, великим светским, регионалним проблемима, с процентима у економији и да просто изгубе осећај шта су заправо стварни проблеми грађана. Вулетић у том смислу поздравља Вучићев потез и истиче да нема места критикама да је реч о маркетиншком потезу власти и демагогији.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић истиче да се ради о новом и интересантном облику комуникације с грађанима, за који се нада да ће заживети као нека врста политичке праксе.
– То је, с једне стране, могућност грађана да се директно обрате премијеру и од њега траже одговоре на питања која се тичу било неког општег правца развоја земље, било неких свакодневних тема – указује Станковић.
Стручњак за медије Небојша Крстић поздравља такав приступ према грађанима, али указује на то да ће он имати ефекта само ако премијер са својим тимом и стручњацима из разних области ради на решавању проблема због којих су му се грађани обратили. Битно је, како каже, да се види да ли ће то бити обично „ћаскање” или оно што треба да буде – да ти састанци резултирају решавањем проблема.
– Ако то буде тако и уколико од укупног броја проблема грађана на разговорима бар десет одсто буде решено, мислим да ће ефекат бити добар и биће задовољена та функција коју премијер најављује – рекао је Крстић. – Онда ћемо моћи да тврдимо да то није маркетиншки потез, већ да је нешто што је задовољило потребе грађана.
Иако се ранији председници владе нису досетили такве идеје да отворе врата свог кабинета, у Србији је забележено да је први представник државе који је уприличио масовни разговор с грађанима био некадашњи гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић. Драган Марковић Палма је у Јагодини ту традицију увео пре 12 година.
На такав корак се 2013. одлучила и потпредседница Владе Зорана Михајловић, тада министарка енергетике, наводећи да јој у кабинет пристиже много писама. Први човек Београда Синиша Мали обичај да прима грађане увео је пре више од годину. Пре деценију и по, разговоре са суграђанима водио је и Велимир Илић док је био на челу Чачка.
С. Станковић
