Интервенције су при томе разнородне, јер негде је реч о разради понуђених формулација, на другом месту се уводе нови елементи, захтеви, предлози и сугестије, на трећем је, пак, реч о чисто лекторским корекцијама... У изворном тексту није било нарочито тешких замерки, изузев што је британски дипломата упозорио на одређене теме значајне за отварање приступних преговора, од стања у правосуђу и медијима, па све до спољне политике. Али, у основним оценама није било изненађења. Сада ће, међутим, Мекалистер кроз консултације са посланичким групама у ЕП морати да прође кроз предложене измене извештаја у циљу проналажења најприхватљивијег текста, о којем ће се онда у марту и гласати у парламенту. И та, коначна верзија, може бити неповољнија по Србију...
– За нас су свакако занимљив велик број амандмана који је дошао са хрватске стране и, уопште, од европосланика из суседних нам држава – указује за „Дневник” др Јелица Минић, негдашња председница Европског покрета у Србији и дуго година заменица генералног секретара Савета за регионалну сарадњу. – И на то Србија мора да обрати посебну пажњу, јер наша земља има са најближим комшијама на десетине отворених питања, при чему су у неким случајевима она и доста озбиљног карактера, поготово када је реч о бившим југословенским републикама. Ту, наиме, имате и проблеме демаркације граница, и сукцесије, и повратка културних добара и архивске грађе, и третман мањина, а пре свега проблем ратних злочина…
Хрватски европосланици из групације народних партија поднели су 12 амандмана на Мекалистеров извештај, укључујући и ултимативан захтев да Београд измени закон о надлежности за суђење за ратне злочине у бившој Југославији, уз иницијативу да то буде услов за отварање поглавља 23 у приступним преговорима?
– Најпре, сами преговори су дуготрајан процес током којег ће бити неопходна разна усклађивања. У том светлу ни то питање ексклузивне надлежности за процесуирање ратних злочина није једино које ће морати да се прилагођава новонасталној реалности. Дакле, сасвим је сигурно да се ова тема неће вући до краја преговарачког процеса, већ ће ући у пакете основних права, која ће бити обухваћена отварањем првих поглавља 23 и 24. И не само да ће ово питање током преговора морати да дође на дневни ред, него неће моћи да се занемари ни то што Хрватска тражи.
Посланик ЕП Тонино Пицула, који долази са социјалдемократског дела спектра хрватске политичке сцене, у једном од својих амандмана, у које је „Дневник” имао увид, предложио је да у раној фази преговора, уз поменута поглавља 23 и 24, буде отворено и поглавље 31, а које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику?
– Уколико овај амандман добије „зелено светло” Европског парламента, представљало би то озбиљан заокрет. Јер, до сада је била пракса да се тек током преговора земље-кандидати поступно прикључују спољној и безбедносној политици ЕУ. Ми јесмо више пута добијали упозорења да се од нас очекивало да следимо политику Уније, поготово када је реч о украјинској кризи и увођењу санкција Русији, али је из Београда одговарано управо на том фону да је усклађивање српске спољне политике са европском предвиђено да се одвија до самог краја преговарачког процеса, те да до тада Србија не мора да следи баш сваку одлуку ЕУ. Истовремено су дати и аргументи да наша земља има, поред осталих, веома јаке економске разлоге због којих једноставно не може да примени истоветне мере које је ЕУ применила према Русији. И посматрано у том контексту било би велико изненађење да се поглавље 31 ипак појави у првом преговарачком пакету. Искрено, била бих веома изненађена да се то деси.
Али ако се тај амандман нађе у коначној верзији извештаја, да ли ће то обавезати и Европску комисију да и поглавље 31 стави на сам врх преговарачке агенде?
– Тешко да би препорука ЕП могла бити занемарена. Улога Европског парламента у читавој структури институција ЕУ значајно је повећана, тако да ће клима која влада у ЕП без сваке сумње утицати и на преговоре Србије са Европском комисијом. Међутим, такав расплет, да се усклађивање спољне и безбедносне политике стави на врх агенде, био би крајње неуобичајен у поређењу са свим другим преговорима који су вођени са земљама које су касније постајале чланице ЕУ. С друге стране, ништа није „у камену уклесано”, јер и поглавља 23 и 24 су до сада углавном остајала за сам крај преговорачког процеса, а у нашем се случају сада отварају као прва. Свака држава јесте посебан случај, али ипак не очекујем да ће се у догледној будућности ситуација око поглавља 31 заоштравати, поготово што у самој ЕУ има разлика о томе како даље у политици према Русији - а сад ће их бити још и више с победом Сиризе у Грчкој.
Функционер СВМ-а Андор Дели, који је ушао у ЕП на листи Фидеса, уложио је 13 амандмана на Мекалистеров документ, и они се односе на овлашћење националних савета и остваривање права националних мањина...
– Имајући у виду да ће и у будућности у европским документима константно да се појављују питања која се односе на положај мањинских заједница, чак и када се она у билатералним односима са суседима буду скидала с дневног реда, за Србију би било јако добро када би направила упоредну анализу положаја српске заједнице у околним државама. С обзиром на то да се, по правилу, у међународним односима ствари заснивају на принципу реципроцитета, таква би анализа била веома корисна за даљи процес наших евроинтеграција, јер би нам у руке дала одређене аргументе за сличне ситуације у којима ћемо се у перспективи врло често налазити.
Мирослав Стајић
Неће бити неразумних захтева
– Амандмани који су уложени на Мекалистеров извештај немају у фокусу само Србију, већ су често, заправо, намењени и за унутрашњу употребу, за „домаћу публику” – наводи др Минић. – У великој мери се то, рецимо, може рећи за све оне примедбе које су стигле из Хрватске, јер се у њима може препознати и предизборна кампања за протекле председничке и надолазеће парламентарне изборе у тој земљи. Слична је ситуација и када је реч о мађарским амандманима. Позадина је, наравно, и у чувању стално отворене преговарачке позиције. Али ту, ипак, постоји граница до које се у таквој стратегији може ићи, јер у свим преговорима учествују две стране. И стога не очекујем да ће се у крајњој верзији извештаја о напретку Србије појавити неки неразумни захтеви.
