Смисао сећања на невине жртве у Другом светском рату је да се "затвори та страница прошлости да би се могла отворити страница будућности", рекао је Пастор после комеморативног скупа поводом 73. годишњице рације, злогласне акције која је почела на Бадњи дан 6. јануара 1942. године и у којој су мађарске окупационе снаге за мање од месец дана у Шајкашкој области погубиле неколико хиљада цивила, претежно Срба.
После литургије служене у цркви Вазнесења Господњег у Чуругу којој су присуствовали представници Војске Србије, покрајинске власти и амбасадор Мађарске у Србији Атила Пинтер, свештенство Вазнесењског храма служило је помен жртвама „Топаловом магацину“, који је претворен у Музеј жртава рације.
– Мислим да смо последњих година учинили огромне напоре да разоткријемо оно што се десило те године и неколико година након тога. Мислим да смо направили цивилизацијске искораке, не само са аспекта откривања онога што се дешавало, већ и због тога што нас је све више и више на овим комеморацијама – рекао је Пастор.
Амбасадор Мађарске Атила Пинтер рекао је да се још у младости упознао са рацијом у Бачкој кроз роман и филм „Хладни дани“ и да је то дело две деценије након страшног злочина, како каже, суочило мађарско друштво са оним што се током рата десило у Војводини.
– Много тога нисам схватио тада. Не могу да разумем како је мађарска краљевска војска која је вековима, врло често заједно са српским ратницима бранила Европу од спољних непријатеља, могла да учествује у таквој свирепости, чије су жртве невина српска цеда, мајке и очеви, жене и мушкарци – рекао је Пинтер и додао да мало људи на овим просторима зна да је након ове акције у Мађарској настала огорченост и да је начелник генералштаба, на интервенцију премијера, одредио истрагу на основу које је против 15 официра покренут поступак. Главни кривци су осуђени на смрт, али казна није извршена јер су осуђеници побегли у Немачку.
– Мађарска осуђује она дела која су за време Другог светског рата Мађари починили мад невиним Србима. Осуђује такође и одмазду која је уследила две и по године након „Новосадске рације„ где су на свирепи начни ликвидирани људи којима је једини грех у очима партизана био тај што су били Мађари – поручио је мађарски амбасадор.
Он је подсетио да је у циљу утврђивања истине о догађајима током и након Другог светског рата 2010.године формирана мешовита академска мађарско-српска комисија, која је имала одлучујућу улогу да се председници Србије и Мађарске 2013. управо у Чуругу поклоне српским и мађарским жртвама.
– Мађарски и српски народ вековима живи у суседству, али наш међусобни однос је дуги низ година био обележен међусобним неповерењем. Да би се то променило, потребно је ослободити се рана из прошлости и ставити нагласак на узајамно поштовање и уважавање... Веома је битно сећати се заједничких епизода наше прошлости и у знак сећања положити венац на споменике страдања наших сународника – закључио је Атила Пинтер.
Учесницима комеморације обратили су се и потпредседник покрајинске владе Мирослав Васин који је рекао да је Музеј жртава чурушке рације, у који су те 1942. године довођени људи како би их даље ликвидирали крај Тисе и бацали у хладну реку, последњих година постало место наде и да је управо томе допринео председник Скупштине Војводине Иштван Пастор који последњих година долази да ода почаст невиним жртвама и показао како треба градити мостове.
– Ово постаје место наде и због тога што смо најзад почели жртве да гледамо као жртве и да их не делимо по нацији и вери, него п страдању. Најзад смо схватили да је наша жртва и наше страдање, једнако као и жртва других и њихово страдање и да је злочин злочин без обзира ко га учинио – рекао је Васин.
Комеморативном скупу обратио се и председник општине Жабаљ Чедомир Божић.
Помен жртвама рације у Чуругу организовало је меморијално друштво "Рација 1942" у сарадњи са месном заједницом и српском православном црквеном општином. Парастос и полагање венаца жртвама рације биће одржани и 6. јануара, крај споменика на Трећој рампи на обали Тисе. У јануару 1942. године је, за десетак дана Рације, зверски убијено најмање 86 деце старости до 15 година, у Жабљу је убијено 51 дете, у Ђурђеву 56 а у Госпођинцима дванаесторо, наводе у Меморијалном друштву "Рација 1942".
А. Савановић
