Санде Рашковић Ивић и Пајтића – изјавио је у интервјуу „Дневнику“ лидер Самосталног ДСС-а Андреја Младеновић, чија је странка улазак у изборну трку за покрајинске и локалне изборе пре неколико дана најавила формирањем Градског одбора за Нови Сад. – Но, у Војводини ДСС готово да више и нема организације јер је део одбора у Самосталном ДСС-у, а други током лета прешао у СНС. Мали број људи је остао у ДСС-у, што показује, бар што се тиче Војводине, да је та странка остала без политике и без чланства. Било је то очекивано јер се ДСС окренуо од онога што је заступао Коштуница, посебно када је реч о Војводини.
Како ћете пред бираче?
– Добили смо позив председника СНС-а Александра Вучића и заједно с том странком, у њиховој коалицији, бићемо у априлу на изборним листама на свим нивоима, од републике, прего покрајине, до локала. Позив за разговоре смо прихватили и очекујем да ћемо га финализовати у наредних неколико дана.
Колики је део странке кренуо за вама кад сте се разишли с политиком садашњег ДСС-а?
– Велики део општинских и градских одбора, у целој Србији, наравно и у самој Војводини, готово цео ГО Београд. Организационо смо покрили велики део општина, покрајине, готово све где је већинско српско становништво, а у централној и јужној Србији имамо највеће градове јер су тамошње страначке организације ДСС-а кренуле са Самосталним ДСС-ом. Један од разлога за разлаз био је тај другачији став према покрајинској власти, према Пајтићу и његовом режиму. Ми смо сматрали да је неопходно да дође до промена у Војводини, да и Пајтић и ДС после толико година владавине Војводином и њеним градовима треба да оду јер грађани покрајине траже промене.
Неопходна је строга контрола свих средстава које Војводина поседује и потпуно другачије функционисање и Покрајине и координације општина на територији АПВ. Војводина се, при том, с том покрајинском влашћу све више удаљавала током протеклих година од Србије и та танденција мора да се заустави и спречи. А очигледно је да Санда Рашковић Ивић и оно што је остало у том ДСС-у иде ка томе да се прави нека наредна коалиција с Пајтићем и ДС-ом, што делује неверовантно. Зашто? Јер је управо ДСС под вођством Војсилава Коштунице био најснажнија опозиција свему ономе што дешавало с покушајима стварања државе у држави, а део тога је и противуставни Статут Војводине донет под Пајтићем.
Страначка цепања код нас су увек била обележена међусобним нападима, посебно на кадрове који су изабрали другу страну. Изгледа да вас то није заобишло?
– Постојала је та намера да се политичким разрачунавањем унутар ДСС-а сви они који другачије мисле, који имају свој став, одстране. Тако је дошло до примене мере брисања из чланства, избрисан је велики број људи, а међу њима и ја. Све је чињено без поштовања Статута ДСС-а, формалних одлука итд. Једина исправа одлука о избацивању из странке донета је по питању Санде Рашковић Ивић јер је њен матични општинску одбор поднео предлог Статутарној комисији, која ју је искључила из ДСС-а. Но, десило се то да данашњи ДСС остане само табла и печат.
В. Ђуричић
Спој националног и демократског
– Задржали смо оно што је био синоним некадашњег ДСС-а, а то је спој националног и демократског. Самостални ДСС јесте странка деснице, али десног центра, умерене деснице, а не неке радикалне и клерикалне организације, која иде у екстрем, у шта се предствара ДСС. То постаје екстрем политике, критика ради критике, са што екстремнијим ставовима да би се добила медијска пажња. А што је симптоматично, тиме привлаче пажњу оних медија који су ДСС највише сатанизовали свих претходних година, оних који су измишљели афере и правили од ДСС-а и Коштунице непријатеље, лопове и ко зна шта већ, а Санда Рашковић Ивић и неколико људи око ње не избијају из тих медија.
То показује да је склопљен пакт са ђаволом у екстрему, бежању у површне ставове, критици власти по сваку цену, где се не види ништа позитивно. У том се ми битно разликујемо. Сматрамо да је неопходан еврореализам, отворен став према ЕУ. Да ЕУ као таква Србији јесте партнер, али да Србија не сме по сваку цену да иде ка евроинтеграцијама, угрожавајући свој државни и национални интерес. То јесте мера равнотеже и баланса, које треба успоставити и с ЕУ и с Русијом, са САД, Кином и другим партнерима јер супротстављање великим силама никада није дало добра, нити имало позитиван резултат за Србију.
