Антонети је, након што је изрекао првостепену пресуду, саопштио да је Шешељ од тог тренутка слободан човек. Пресуда је изречена у Шешељевом одсуству: он је пресуду сачекао у Београду и након ње се обратио медијима. Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно отишао у Хаг, до новембра 2014, када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања.
Шешељ изјавио да је пресуда Хашког трибунала с правног аспекта једина могућа и да су двојица судија показала професионализам, част и образ и одолела политичким притисцима.
– Појавила су се двојица судија у Хашком трибуналу, Мандаје Нијанг из Сенегала и Клод Антонети из Француске, који су часни и донели су једину могућу пресуду – рекао је после ослобађајуће пресуде Шешељ.
Тужилаштво је председника СРС-а теретило да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и протеривање Хрвата из Војводине, али је суд закључио да за такве тврдње није било доказа. Ослобађајућа пресуда донета је већином гласова чланова већа, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, која је сматрала да је Шешељ крив по осам тачака оптужнице.
Председник претресног већа судија Антонети рекао је да веће сматра да су оптужница и доказни предлози Тужилаштва пуни нејасноћа и недоследности, које су закомпликовале рад и Тужилаштва и одбране и судског већа. Он је прочитао сажетак пресуде, и истакао да је током суђења, које је почело 7. новембра 2007. године, прикупљено 1.400 доказних предмета, саслушано је 99 сведока, а да пресуда има више од 100 страна.
Процес Војиславу Шешељу трајао је 175 ефективних судских дана. Тужилаштво је извело 89 сведока, судско веће је позвало десет, док је Шешељ одбио да позове своје сведоке.
Већина чланова судског већа сматрала је да тужилац није доказао постојање удруженог злочиначког подухвата. Слање добровољаца СРС-а није било чињење злочина већ подршка ратним напорима, али то у појединачним случајевима не амнестира починиоце злочина. Затим се истиче да у Хртковцима није било распрострањеног и масовног напада на цивиле, а Шешељева одговорност није директна. Суд је нашао да су Шешељеви добровољци били „морално потчињени” лидеру СРС-а, али не и под његовом војном командом када су учествовали у борбеним дејствима.
– Мотиви у Хртковцима били су пре свега личне природе и потреба да се обезбеди смештај Србима који су остали без крова над главом. Из Шешељевих говора не може да се закључи да је учествовао директно у размени кућа – а што је приказано као главно средство за протеривање Хрвата – навео је судија.
Већина чланова већа оцењује да тужилац није предочио довољно доказа да би се утврдило да је Шешељ крив за убиство у Црној Реци, окрутно поступање на „Овчари”, у складишту „Велепромет”, мучење у касарни у Вогошћи, у општини Невесиње, убиство цивила око Сарајева, пљачке имања код Вуковара…
– Нема довољно доказа да се закључи да је Шешељ био повезан да Арканом, јединицом „Карађорђе”. Нема доказа о вези Шешеља и групе из Лознице и јединице Српске гарде – приметио је судија Антонети.
Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц рекао је да је уверен у то да породице жртава и много људи неће бити задовољни тим исходом те да Тужилаштво у великој мери дели њихову фрустрацију. Он каже да ће након пажљиве анализе образложења судског већа за неколико дана одлучити о томе хоће ли се Тужилаштво жалити на пресуду.
Тужилаштво је у завршној речи предложило суду да Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.
Шешељ је на конференцији за новинаре рекао да је од почетка знао да му ниједан злочин не могу доказати. Изразио је жаљење што његови, како је навео, блиски пријатељи Милан Мартић, генерал Здравко Толимир, Радован Караyић и многи други нису имали у судском већу часне и поштене судије, наводећи да би и они у том случају били ослобођени. Лидер радикала сматра да би у случају да је његов процес водио исти судија који је био задужен за Радована Краyића, изречена пресуда била 70 или 80 година.
– Мој став према Хашком трибуналу као антисрпском суду и инструменту новог светског поретка није се ни за длаку променио – рекао је Шешељ.
Како је навео, део новца од добијене одштете због година проведених у притвору, издвојио би за Српску радикалну странку, а део у хуманитарне сврхе.
Коментаришући могуће реакције на изрицање ослобађајуће пресуде у региону, Шешељ је навео да очекује да га хрватска председница Колинда Грабар Китановић позове у званичну посету.
– Имам нека обећања да испуним – поручио је Шешељ, називајући прву даму Хрватске “Колиндицом”.
Представник Србије који је у Хагу пратио изрицање пресуде Саша Обрадовић изјавио је да је ослобађајућа пресуда лидеру СРС-а првостепена и да нема сумње да ће Тужилаштво трибунала уложити жалбу.
С. Станковић
В. Ђуричић
Николић: Равнодушан сам
Председник Србије Томислав Николић тврди да је равнодушан према ослобађајућој пресуди изреченој Војиславу Шешељу, наводећи и да нема „никаква осећања према њему”.
– Нисам размишљао о томе шта би се могло десити, али мера за Србина је да ли га је Хашки суд ослободио или осудио – рекао је Николић новинарима у Београду.
Вучић данас о Караyићу и Шешељу
Премијер Србије Александар Вучић обратиће се у петак у подне јавности поводом пресуда Радовану Караyићу и Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом.
Како је најављено из Владе Србије, премијер ће говорито о ситуацији у региону и о будућности Србије.
Пре тога, на ту тему заседаће и Републичка влада.
ЈУКОМ: Ипак није политички суд
Председник Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) Милан Антонијевић изјавио је да је ослобађајућа пресуда Војиславу Шешељу неочекивана, али да је показала да Хашки трибунал ипак није политички суд.
Додао је да се очекују жалбе на пресуду, потом и другостепена пресуда, као и да треба тражити јасно одређење о томе зашто је поступак толико дуго трајао и чија је то одговорност.
ЦеСИД: Профит за СРС
– Ослобађајућа пресуда Војиславу Шешељу у Хагу неће направити дисбаланс на политичкој сцени Србије, али ће свакако погодовати Српској радикалној странци и она ће свој успех материјализовати на предстојећим изборима – оценио је извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар за Тањуг. – Можда би дошло до одређених проблема да је Шешељ морао да се изручи у Хаг, али будући да се то није десило, све остале странке ће тај случај врло брзо заборавити, осим СРС-а, који ће интензивно да га ‘комуницира’ са својим бирачима.
Кандић: Тешко одржива пресуда
Оснивач Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић оценила је да је ослобађајућа пресуда Шешељу пред Хашким трибуналом изненађујућа и да се тешко може одржати у жалбеном поступку.
– Образложење те судске одлуке задире у неке друге пресуде и противречи неким судски утврђеним чињеницама... – рекла је Наташа Кандић. – Пресуда се тешко може одржати јер је изречено толико нових закључака који су супротстављени многим закључцима о злочинима и у БиХ и у Хрватској.
Попов: Нова варничења
Директор Центра за регионализам Александар Попов изјавио је да првостепена ослобађајућа пресуда Војиславу Шешељу долази у тренутку већ лоших односа Београда и Загреба и да може довести до нових варничења.
Попов је Тањугу рекао да је Шешељ по изласку из притвора „најавио” да ће „радити” на погоршавању односа између Београда и Загреба. Такође је навео да се „вероватно може очекивати неповољна реакција”.
Странке: Шок и деведесете
Лига социјалдемократа Војводине саопштила је да је шокирана пресудом Војиславу Шешељу. „Сви протерани и унесрећени деведесетих заслужују правду”, истакнуто је у саопштењу ЛСВ-а које је потписао председник Ненад Чанак.
Српски покрет „Двери” и Демократска станка Србије оценили су да ослобађајућа пресуда „не сме замаглити чињеницу да Хаг јесте политички и антисрпски суд”.
Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић оценио је да ослобађајућа пресуда Хашког трибунала председнику Српске радикалне странке није разлог за заборављање политике злочина из деведесетих година прошлог века.
Покрет за преокрет истиче да је, без обзира на хашки процес, за све пристојне и мислеће људе у Србији неупитна морална одговорност и кривица Војислава Шешеља за стварање атмосфере искључивости, примитивизма, сиромашење и урушавање моралних вредности деведесетих година.
