Вучић говор држи на руском језику, а присуствује и велики број гостију, међу њима и министар културе Никола Селаковић, Ненад Поповић, владика Стефан Шарић, као и руски генерали.
- Желео бих на почетку ваша светости да вас замолим да се сви заједно молимо за здравље и опоравак брата и пријатеља Роберта Фица. Да му Бог подари дуг живот након мучког напада. Реч је о једном од малобројних слободарских лидера у Европи. Имао је огромну снагу чак и кад је тако брутално напад, да нико није ни сањао да ће се на велика врата вратити на политичку позицију Словачке. Био је непоколебљиви, а и данас је, пријатељ Србије и верујем да ће то остати. Он и Словачка су у нашим срцима, увек су бивали на страни Србије и никада то нећемо заборавити. Надам се да ћемо ускоро имати прилике да разговарамо, као и пре неколико дана.
"Онај који контролише прошлост, контролише будућност"
- Тема историјског ревизионизма је тема која може да буде од суштинског значаја, јер и кад говоримо о покушају убиства Роберта Фица, говоримо о нечему што је постало потпуно инверзно. Колико данас, сутра да не говорим, већ ће кренути теорије које ће да објашњавају да га је упуцао локални болесник, па ће полако да се појављују теорије о томе како то и није резултат атмосфере која је против њега стварана, не само у делу словачког друштва, већ и шире на континенту, већ је то тако, можда и морало да се догоди, како то већ изгледа са тим накарадним инверзним приступом свему што се око нас збива и догађа. Е тако и с овом темом.
- Онај који контролише прошлост, контролише будућност, давно је рекао Џорџ Орвел. А народ који се не бори и не познаје своју прошлост, не може да разуме своју садашњост. И најважније, нема будућност. Управо зато траје беспоштедна и безочна борба између оних који би изменом чињеница из прошлости да промене своју политичку позицију у будућности и оних који би са друге стране да неокрњеним сачувају чињенице и доказе по догађајима из прошлости, без обзира на снагу и моћ политичких чинилаца у садашњости и будућности. Наравно, присталице историјског ревизионизма то оправдавају континуираном интеракцијом између садашњости и прошлости, сталном борбом чињеницама, као и могућностима увида у државне архиве и датотеке. Та школа мишљења своју теоријску подлогу нашла је у делу америчког историчара Макферсона и тзв. демократским узусима и то баш без политичке намере и циља, мења чињенице и новонастале платформе користе за стварање новог политичког контекста са циљем стварања виталних стратешких и геополитичких циљева.
- Интересантна је чињеница да су сви велики актери савремене политике разумели значај тумачења прошлости и лукаво себе увек представљајући као жртве туђег негационизма и ревизионизма, управо желе да потврде исправност сопствене позиције. По правилу из свих земаља запада можете чути речи о Путиновом ревизионизму, његовом искривљеном тумачењу историје, док из Русије неретко слушате о дегенерацији ставова западне политичке школе и замени теза наметањем лажи уместо истине као основном принципу западног стратешког и тактичког политичког делања. Доминација западне економике и њихове глобалне меке моћи, посебно укључујући медијску сферу, довела је до тога да и оно што су били историјски аксиоми буде подвргнуто преиспитивању, неретко извргнуту руглу и трагичном извртању чињеница које више нису чињенице већ некакве бесмислене лажи из прошлости. И тако, да се не бисмо изгубили у теоријским расправама, навешћу чињенице, сликовите примере. Неки од најупечатљивијих примера покушаја конструисања антиисторијског наратива, тј. преношења одговорности за последице оружаних сукоба, којима се изнова треба враћати, јесу они који се односе на први и други светски рат. Један од примера садржан је у књизи Кристофора Кларка под насловом "Месечари", у којој аутор износи тезу да не постоји искључива кривица Немачке и Аустро-Угарске за избијање Првог светског рата, већ нескривено имплицира историјски, апсолутно неутемељено Србију одговорном.
Нећемо остати неми на негирање или минимизирање последица Холокауста
- У овом, као и у њему сличним случајевима, говоримо и о тенденцији која се јавља код одређених историчара са намером да се Србији али и Русији припише одговорност за избијање конкретних оружених сукоба. Посебни изазови присутни су у вези са темом другог светског рата и све док се у многим срединама и друштвима отворено негира геноцидни карактер, масовност, бруталност и територијална распрострањеност геноцида који је Хрватска држава починила над припадницима Српског, Јеврејског и Ромског народа између 1941. и 1945. године, дотле се у тим срединама и друштвима још отвореније и бруталније негирају обим и карактер страдања цивила и припадника оружених снага Совјетског савеза, односно негира се одлучујућа улога Црвене армије у коначном и потпуном слому Трећег рајха и нацистичке Немачке. Као припадници српског народа никада нисмо и никада нећемо остати неми на негирање или минимизирање последица Холокауста имајући у виду заједничку страдалничку судбину Српског, Јеврејског и Ромског народа. Време у коме живимо обремењено је бројним примерима и покушајима кривотворења из периода Другог светског рата.
- Довољно је на овом месту указати и на то да је творац термина геноцид, правник јеврејског порекла Рафаел Лемпкин, који је пре тачно 80 година дефинисао појем геноцида управо на примеру холокауста и геноцида почињеног над Србима у независној држави Хрватској који су у време објављивања његове књиге и даље били у току. Уз свеобухватну употребу социјалних мрежа, савремених медија, већина младих и не само на западу данас сматра да су Американци одлучујући допринели победи у другом светском рату над нацистичком Немачком те да је искрцавање савезничких снага у Нормандију била пресудна и најважнија битка у другом светском рату. Реч је наравно у бруталној наистини. У овом случају бројеви говоре више од речи. Американаца у зависности од процене погинуло је између две и четири стотине хиљада, Руса и других совјетских народа, такође у зависности од процене, погинуло између 21 и 28 милиона. Слично је и са чињеницама које су брутално изврнуте, а везују се за догађаје на простору бивше Југославије. Наиме, једини већи и страственији нацисти од немачких нациста, хрватски нацисти, стварајући систем логора Јасеновац и убијајући стотине хиљада Срба, али и Евреја и Рома. Већ деценијем се представљају као највећи следбеници антифашизма, а увелико траје кампања у којој се џелати представљају као жртве, а праве жртве су обрнуто добили улогу дрских џелата. Јасеновачки логор био је један од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату. Тамо је спровођено 57 метода убијања на основу сведочења, доступним у многим архивама, од немачких војних дневника до изјава преживалих логораша.
- Човечанство је пало на испиту људскости. Михајл Мартенс, познати новинар у тексту који је штампан у Франкфуртер Allgemeine Zeitug о Јасеновцу каже, Јасеновац је био највећи логор смрти у Другом светском рату који нису водили Немци. Подсећајући при томе да жене нису регрутоване, већ су морале саме да се пријаве за рад у логору. Исто је мислио и говорио и документовао чувени ловац на нацисте Симон Визентал. Слично мисли и Зуров, Чомски, Хандке, Ребека Весна. Шта је историјски ревизионизам? То је када оно што као чињеницу знамо читав свој живот, оно што смо доживели, проживели, оно што су преживели или не наши преци и сродници наједно постаје упитно. Упитно до те мере да се улога џелата и жртве брка у толикој мери да се најстрадалнији народ данашње Европе проглашава виновником геноцида. Како би све попримило ноту болесне извитоперености, нас за геноциде проглашавају убице и њихови потомци, незадовољни чињеницом да има нас још увек који смо претекли и избегли њихов србосек.
Вучић се потом осврнуо и на Резолуцију о Сребреници.
- Очекивао сам да ће из западног дела света повући предлог резолуције који само што нису назвали резолуцијом против Србиј и српског народа. Упињали су се из петних жила да пошто смо потпуно случајно, а супротно свим демократским начелима и нормама сазнали да резолуцију припремају, да нам објасне како то није уперено против нашег народа и против наше земље. Говорећи како кривица не може да буде колективна. А ми смо упорно постављали само два питања. А против кога је уперена? Јер не говорите ни о једном имену. Нема ниједне индивидуе коју помињете. Нема ниједног појединца о којем причате. И друго питање на које одговора нема. А шта је смисао и шта је циљ резолуције? Шта желите њом да постигнете јер сте окончали све поступке, а ова земља чешће већ је испоручила све оне које сте тражили и судили сте им. Који је то следећи ниво правде који тражите да се успостави и испостави на рачун Републике Србије и српског народа у целини.
- Данима, само што ми о томе ћутимо и правимо се да не видимо, целокопна наша јавност, у свим сарајевским медијима, у многим светским медијима, је само питање дана, када и на који начин ће Србија да плати цену. Како и колико. Што у новцу, а Бога ми, Срби западно од Дрине у губитку својих територија и надлажности. И уопште то не крију. И ни то није довољно онима који нас обмањују са Запада и говоре како то свакако није циљ, већ је у питању цивилизацијска тековина. Ако је цивилизацијска тековина, зар није било довољно све то што сте пресудили? Зар није било довољно све то што је већ урађено против оних који су стварно или тобож у томе учествовали? И последње питање на које немају одговор, а врло је просто. Кажете да иза тога стоји жеља за трајним успостављањем мира и помирењем. А кога сте помирили овим? Ко се то данас боље осећа или ко се то данас осећа ближе онима другима? А због чега ту резолуцију доносите? Лагали сте на почетку, лажете и данас. Никада вам то није био циљ. Никада то нисте желели, никада то нисте хтели. Желите и желели сте укидање Републике Српске од почетка. Желите и желели сте да додатно напакостите слободарском српском народу зато што се дрзнуо да води своју самосталну, независну политику. И што је још важније, желите да своју неспособност због неких других догађаја у свету покријете лажном подршком једном делу муслиманског живља на простору Западног Балкана. И када све то саберете, нас чека тежак посао.
- Бићу потпуно посвећени нашој борби и већ од недеље увече, понедељка па све до тог четвртка, поподневних и вечерних сати провешћу у Њујорку где ћу се борити за истину знајући да немамо никакву шансу да победимо. Ама баш никакву. Знајући колико је моћна машинерија колективног запада знајући колико су богати, силни, моћни и бахати. Али немамо избора. Сатерали су нас у ћошак, а када вас сатрају у ћошак онда више не бринете о томе можете ли да се склоните или можете ли да изађете јер из ћошка излаза нема. Већ се концентришете на оно што браните. А оно што бранимо и оно што им нећемо дати је да нам узму - то су част, то је Република Српска и то је Република Србија. Борићемо се за Србију! И борићемо се, понављам то, и снажније и јаче него што су очекивали, као што смо се борили до сад, и када усвоје ту резолуцију, борићемо се још снажније и никада нећемо погнути главу пред онима који би најстрадалнији народ на Балкану, убедљиво најстрадалнији народ на Балкану да прогласе геноцидним! Сачуваћемо и Србију и Српску и хвала вам што сте ме саслушали, нека живи Србија и нека живи Балкан.
Дневник/Курир
