У односу на прошлу годину то је значајно повећање с обзиром на то да је годину раније, како у разговору за „Дневник” наводи секретар Вук Радојевић, директно било уложено око 800 милиона динара. Ове године ће Секретаријат само за наводњавање, противградну одбрану и производњу у заштићеном простору директно уложити у мала и средња пољопривредна газдинства 850 милиона динара.
– Повећање буџета за пољопривреду, поготово у делу који се односи на директна, бесповратна улагања, јесте један од највећих ефеката Покрајинске владе и секретаријата – каже Радојевић.
Кад се расписује конкурс?
– До краја фебруара. Позивам пољопривреднике да прате мере подршке и да искористе могућности које су им на располагању. О мерама подршке Секретаријата могу се информисати из средстава јавног информисања, у канцеларијама локалних самоуправа и свакако од пољопривредне саветодавне службе, чије услуге су бесплатне. О конкурсима се могу информисати и са сајта Секретаријата.
До када ће конкурс бити отворен?
– До утрошка новца. Напоменуо бих да ћемо изаћи и с неким новим мерама подршке које нису биле у програму рада Секретаријата у претходном периоду. Нова мера се односи на набавку погонске и прикључне механизације, за то смо определили 100 милиона динара. Друга нова мера је старт-ап програм, подршка младима у сеоским подручјима. За ту намену је такође опредељено 100 милиона динара. Желимо младе да мотивишемо да остану на селу, започињу пољопривредну производњу и региструју своје пољопривредно газдинство. Очекујемо да просечно по младом пољопривредном произвођачу буде додељено око 10.000 евра, од тога 75 одсто бесповратно.
За које програме се још даје финансијска подршка?
– У овој години смо за бушење и опремање бунара и набавку система за наводњавање, противградну мрежу и производњу у заштићеном простору определили 850 милиона динара. За те намене смо доделу новца конципирали тако да, у зависности од интересовања пољопривредника, он може да се прелива из једне подстицајне мере у другу. Дакле, ако за неку меру нема довољно интересовања, новац се може прелити у ону за коју је интересовање пољопривредних произвођача највеће. Раписаћемо конкурс и за доделу бесповратних средстава за опремање сточарских фарми свих типова...
Има ли шансе за оживљавање сточарства у Војводини?
– Верујем у то да има. И ове мере које спроводи Покрајински секретаријат управо говоре у прилог томе да желимо акценат да ставимо на интензивну пољопривредну производњу, где свакако спада и сточарство. Подстицајна средства су повећана с 30 милиона динара за опремање сточарских фарми на 50 милиона. Исто тако, и Закон о пољопривредном земљишту даје могућност права првенства онима који се баве сточарством приликом дугогодишњег закупа државног пољопривредног земљишта у односу на неке мање интензивне гране. Подстицаје дајемо и за прерађивачке мини-капацитете у производњи меса и млека и осим тога ћемо свакако усмерити новац и у унапређење сточарства кроз одгајивачке програме селекције и генетике, подизање квалитета.
Предводили сте делегацију представника Секретаријата, пољопривредне саветодавне службе, Задружног савеза Војводине и прерађивача из агросектора приликом посете савезној покрајини Баден-Виртемберг, какви су утисци?
– Боравили смо у Баден-Виртембергу на позив владе Штутгарта и савезне државе Баден-Виртемберг. Потенцирали смо теме о савременим облицима задружног удруживања пољопривредника и пољопривредном саветодавству. Имали смо адекватне саговорнике, с којима смо разменили искустава. Обишли смо и неколико организационих облика удруживања у Баден-Виртембергу и да се закључити да су тамошњи пољопривредници организовани на изузетан начин. Примера ради, једна асоцијација, која сада броји 1.600 чланова, основана је 1988. године са свега осам чланова. Сада асоцијација на одговарајући начин заступа све чланове од организације производње до дистрибуције производа, дакле, од примарне производње, складиштење до прерађивачке индустрије и дистрибуције.
Да ли је пољопривредни секретаријат спреман да подржи такав начин удруживања пољопривредника у Војводини?
– Уверен сам у то да је то неопходно због конкурентности пољопривредних произвођача. Дакле, удруживање, складиштење и прерада јесу оно чему морамо тежити. Мере подршке које су дефинисане у раду Секретаријата усмерене су управо у том правцу и верујем да ће пољопривредници препознати свој интерес у удруживању и заједничким снагама покушати да се изборе за што боље место на тржишту, да њихова понуда не буде само сировина него и полупроизвод и готов производ.
Ержебет Марјанов
Месо, млеко, воће, поврће...
У којој мери Секретаријат може помоћи развој прерађивачког капацитета у индивидуалном сектору?
– Значајна свота у буџету за 2017. годину управо је преусмерена на прерађивачке мини-капацитете у области меса и млека, воћа, грожђа и поврћа и позивам пољопривреднике из Војводине да конкуришу и остваре право на бесповратна средства и изађу на тржиште с полуготовим или готовим производима. Јер, ту треба да дође до валоризације уложеног труда и енергије у примарној производњи. У буџету је за то опредељено значајно више пара.
Који износ?
– За прерађивачке мини-капацитете у области меса и млека опредељено је 30 милиона динара, за воће, грожђе и поврће 50 милиона. Дакле, укупно 80 милиона динара за прерађивачке мини-капацитете за ову годину. Лане је то било на нивоу од 45 милиона динара.
