О томе говоре најновије вести из Мађарске – да је на помолу да мађарска влада поједностави поједине процедуре за издавање дозвола и да се до краја априла донесе одлука у вези с кинеско-мађарским конзорцијумом, победником на тендеру. Саопштење Министарства финансија пренео је мађарски портал „Хвг”.
Подсетимо, раније је било саопштено да ће радови на железничкој прузи Београд–Будимпешта на мађарској деоници, у дужини од 152 километара од Келебије на српској граници до Будимпеште, каснити јер је мађарска влада средином децембра прошле године одлучила да распише нови тендер због поскупљења трошкова пројекта од око десет одсто. Пројектовани трошкови модернизације деонице на поменутом делу у мају прошле године су износили 578 милијарди форинти, односно 1,79 милијарду евра, али најбоља понуда, која је пристигла у међувремену, износила је 693 милијарди форинти и мађарска влада је одлучила да понови јавну набавку. Због тога радови на мађарској страни не би почели ове године, него тек наредне.
Касниће изградња пруге Београд–Будимпешта, али не у Србији, тамо се већ увелико ради, руски извођачи, по досадашњем искуству, раде много бржим темпом него што смо навикли у овим крајевима и све што започне, и завршава на време, писали су мађарски медији на вест о кашњењу радова на модернизацији пруге.
Међутим, најновија вест је да су добри изгледи да реконструкција пруге и у Мађарској ипак почне још ове године, и то после овог месеца, након што буде сређена компликација настала око кинеско-мађарског конзорцијума. У саопштењу мађарског министарства финансија, издатом након преговора министра Михаља Вирага у кинескок Ексим банци у Пекингу, наводи се да је циљ да се пруга заврши до 2023. и да ће влада у том интересу поједноставити поједине процедуре да би надлежни органи могли убрзаним поступком да издају неопходне дозволе за почетак грађевинских радова.
На српској деоници, од Београда до границе с Мађарском, радови на модернизацији железничке пруге су већ у току. Тим поводом је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије” Мирољуб Јевтић раније изјавио за РТС да ће радови на деоници од Старе Пазове до Новог Сада бити завршени до 2021. године, после чега ће бити спроведена електрификација пруге и набављена нова возила, што предвиђа уговор потписан с „Руским државним железницама” приликом посете председника Русије Владимира Путина Србији.
Лазар Јанош је уочи заједничке седнице двеју влада у Суботици изјавио сегединском порталу „Делмађар” да српска влада има изразито позитиван став према заједничким улагањима, као и позитиван однос према идеји да Суботица постане регионални центар.
Сматрам да је томе значајно допринео и председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор, који је посредовао између две владе. Његова идеја је била да се модернизује пруга између Суботице и Сегедина, навео је Лазар за портал „Делмађар”.
Тако да ћемо 2023. године моћи да путујемо од Београда до Будимпеште 200 километара на сат и у новим возовима, рекао је Јевтић.
Циљ модернизације пруге је и да се олакша транспорт у Европу кинеске робе која долази из грчке луке Пиреј, а била би довезена железницом преко Србије и Мађарске. То је значајно и за једну и другу државу и због финансија и отврања нових радних места.
Обнова железничке пруге између две престонице није једина заједничка инвестиција двеју влада у сфери железничког саобраћаја. У плану је и модернизација пруге између Суботице и Сегедина, која ће касније бити продужена до Баје. После недавне заједничке седнице влада Србије и Мађарске у Суботици, повереник мађарске владе за пројекте Јанош Лазар је изјавио у интервјуу за суботичку Телевизију „Панон” да ће радови на обнови железничке пруге Суботица–Сегедин, за које је Влада Србије већ издвојила новац, бити завршени до 2022. године. По његовим речима, након тога путовање возом од Суботице до Сегедина трајаће тридесетак минута, заједно с преласком границе. Јер, како је Лазар објаснио, воз ће се кретати 120 километра на сат, а систем уласка путника у воз је планиран тако да се путне исправе прегледају пре уласка у воз на терминалу, као што се то ради на аеродромима, тако да се воз неће заустављати на граници ради пасошке контроле. Он је навео и то да ће контрола путних исправа српских и мађарских држављана бито обављана на посебним терминалима.
Е. Марјанов
