јуниорском репрезентацијом Србије, златну медаљу пушком на Европском првенству малокалибарским оружјем у Марибору. Одлично је пуцао и на домаћим такмичењима, на државном првенству ваздушним оружјем са својом екипом окитио се златом, а на шампионату Србије МК оружјем освојио је бронзу појединачно и у троставу екипно сребро. На сениорском државном првенству у дисциплини 60 лежећи и троставу екипно је стигао до сребра.
- Први пут сам у Стрељачку дружину Нови Сад 1790 дошао 20. септембра 2006. године. Другар од мог најстаријег брата Теодора тренирао је стрељаштво и он ме је довео на стрелиште. Иначе, обојица старије браће су спортисти, најстарији је стонотенисер, млађи фудбалер али игра стони тенис. Пре стрељаштва сам тренирао гимнастику, кошарку, чак сам отишао и на један тренинг фудбала.
Видео сам да то није за мене, а када сам дошао на стрелиште заволео сам овај спорт и остао, иако ми није ишло на почетку. Чак сам у једном моменту размишљао и да одустанем, али срећом нисам.Када сам добио стандардну пушку за пола године почели су да се ређају и резултати. Тако је то у стрељаштву, некада те иде, а некада не, понекад имаш добро такмичење, а понекад не. Драж је у томе што не можеш да предвидиш како ће се завршити неко такмичење – каже Јован Чичевски, најбољи стрелац Војводине у избору нашег листа.
Са медаљама Јован је почео још вредније да тренира, па су и резултати били све бољи и бољи.
- Још као млађи јуниор сам почео да освајам одличја, био сам првак Војводине, два пута за редом победник Купа Војводине и трећи на државном првенству. Тада сам почео да пуцам и мали калибар, а 2013. године сам први пут наступио и за репрезентацију Србије. Било је то на Европском првенству МК оружјем у Осјеку. Иако смо те године Стефан Александровски, Милош Тасић и ја одлично пуцали, као екипа смо имали кикс и нисмо забележили добар резултат у Осјеку. Зтаим смо 2014. требали да учествујемо на Светском првенству у Гранади, али пошто смо само нас двојица те године добро пуцали мали калибар, на шампионат је отишла само екипа ваздушном пушком.
У тек завршеној години остварени су одлични резултати.Екипа, Чичевски, Ковачевић,Јовановић, је заблистала у Марибору златним сјајем.
- У Марибору се десило нешто потпуно неочекивано, јер су до тада Руси били неприкосновени у јуниорској категорији. Србија 17 година није била европски првак, али пуцало се по лошем времену што је нама погодовало. Ми смо тренирали у веома тешким условима и по лошем времену у Новом Саду што нам је можда и донело златну медаљу. Нисмо ми било толико добри колико су остали били лоши, али титула је припала нама. Јован је сада сениор,где је конкуренција за репрезентацију изузетно жестока.
- Конкуренција јесте жестока међу сениорима, али не бојим се за мали калибар, добро пуцам.У малом калибру сам прошле године узео медаље код сениора као јуниор. Имам злато са финала Купа, коа и одличја по колима, а пуцао сам и у финалу државног првенства. Када је сезона за МК пушку имам много више времена да тренирам, јер немам превише обавеза на факултету. Готово по цео дан сам тада на стерлишту пет пута недељно, а некада и шест, тако да и не изненађује што су и резултати добри.
Овај будући вајар жели једнога дана да се бави и тренерским послом.- Сада ми је највећа жеља да доспем на неки од светских купова, а онда и да учествујем на европским првенствима – најавио је Чичевски.
Г. Маленовић
