- Пандемија је погодила читав свет, тако да није време за кукање, иако је међу свим спортовима, због своје природе, џудо јако погођен - истакао је Кукољ у разговору за “Дневник”. - Помирили смо се с присуством короне и да тај вирус није нека шала. Колико год волео спорт и колико год да сам спреман пуно тога да му дам, има нешто важније и од њега: то је живот! Оно што је под мојом контролом јесте да тренирам и да се надам њајбољем, кадгод да се деси повратак у нормалне токове, желим да тај тренутак дочекам спреман.
Кукољ вели да ослушкује потенцијалну организацију такмичења, да би избегао ситуацију да сагори од тренинга, физичких и психичких оптерећења у периоду када нема такмичења на татамију.
Џудо је Александру Кукољу пуно тога донео, али је и он њему пуно тога дао. Уосталом, освајач је прве титуле првака Европе од поновног осамостаљивања Србије и каже да му није било лако на том путу.
- Ценим то што ми је џудо дао, јер постигнуто нисам лако стекао. Пристрастан када је овај спорт у питању, међутим, мислим да моја објективност може да се доведе у питање. Оно што ми је џудо пружио, мислим да на много места нисам могао да добијем. Најчешће то истичем, јер кроз све животне ситуације које те вребају, управо џудо те кроз њих најбоље проведе. Било је ту и повреда, породичних ситуација које сам проживљавао као млад и које бих много теже пребродио да није било џудоа, тако да је његов укупан утицај на мој живот био и јесте несумњиво позитиван - нагласио је Кукољ.
- Нема смисла да се сагори, па сам се преоријентисао на специфичну општу физичку припрему у сваком смислу: од снаге до експлозивности, брзине, гипкости и свега за шта иначе нема толико времена када смо у пуном погону. Осећам се супер, јер у првом моменту без такмичења предах ми је мало пријао, али пауза траје дуже него што би требало, па се надам да ће се прилике у догледно време стабилизовати.
Заједничке припреме свих репрезентативних селекција у Бањи Кањижа, према уверавању Кукоља, добра су прилика за опоравак, поготово што, према његовим речима, у годинама је када зна шта ради и многе ствари га не обавезују.
- Тренери репрезентације цене мој рад. Верујем да је тако и због мојих ставова, да, колико год то могу, подржим оно што су успели да изведу, а што се граничи с готово немогућим у овој ситуацији. Успело се у организацији кампа, јер спроводимо га максимално у погледу безбедности. Моје учешће на кампу је подршка напорима Џудо савеза Србије, тренерима и такмичарима који су овде дошли, преузимајући ризик и с циљем да извуку максимум у овим условима. Због тога ми је пуно срце што тренирам овде.
Младима који улазе у спорт поручује да само велика посвећеност може да их доведе до успеха. Не мора то да се нужно односи на спорт, јер њиме првенствено треба да се баве из здравствених и сијасет других разлога, везаних за функционалност у свакодневном животу.
- Шта год да млади у животу изаберу и чиме год да се баве, све захтева посвећеност. Чињеница је да сви, када почињу да се баве неким спортом, очекују да постану шампиони и на то некако рачунају. Много је објективније да не досегну те висине, иако је спорт, између осталог, због тога интересантан и привлачан. Када живот посветите нечему, било којој професији, упоређујете се с другима, да ли посао радите боље и да ли сте боље плаћени. Тако је и у спорту. Притисак у глави је нешто с чим се спортиста носи и одваја га од оних који нису интензивније били у њему.
Поред тога што је успешан спортиста, школовање је Кукољ на свим нивоима завршавао као најбољи у генерацији. Остварен је и породично, има супругу и двоје деце, а ту су и родитељи и сестра. Воли да каже да су “сви они здрави и прави, а остварити се породично - циљ је за цео живот”.
- Као родитељ и породични човек, тек треба да се изграђујем. То је мисија за читав живот. Уз то, желим да имам још успеха у џудоу, јер то могу да остварим сада и - никад више. То је нешто на шта сам фокусиран и везано је за моје професионално опредељење. Планова имам и за после, али о том - потом. Волео бих да се задржим у џудоу, нешто и радим по том питању, али је све још довољно далеко да не морам интензивно да мислим о томе - закључио је Александар Кукољ.
Милорад Митровић
