Бек Новосађана Крсто Бјелица истакао је да не може да буде у потпуности незадовољан минулом сезоном, с обзиром на велики број повређених играча, са којима би, како каже, епилог можда и био другачији.
– Сезона је била пуна успона и падова, како на терену, тако и ван њега. Било је доста утакмица на којима смо играли ослабљени и када се све сабере на крају, остаје жал што се нисмо директно пласирали у АБА 2 лигу, што нисмо наставили тај континуитет. У регионалном шампионату смо се представили добро, с обзиром на то да смо били дебитанти у том такмичењу. Много утакмица смо изгубили на једну лопту и у КЛС и у АБА 2 лиги, али генерални утисак је да смо играли топло-хладно – навео је Бјелица.
Бјелица је један од ретких у екипи Мирослава Николића који није имао проблема са повредом у минулој сезони.
Воша иде узлазном путањом
Упркос томе што у прошлој сезони нису испуњени неки циљеви, Бјелица наводи да се Новосађани крећу у добром смеру.
– Мислим да Војводина и даље није на нивоу на ком би требало да буде, али боље је него што је било. Кренуло је узлазном путањом и потребно је да тако наставимо и направимо дугорочни план како да се вратимо на кошаркашку мапу. Прошлом и овом сезоном, могу да кажем да иде на боље. Поново се чује за Војводину, вратили смо се у међународна такмичења и волео бих да се тај тренд настави, да не буде кратког даха – рекао је Бјелица.
– Покушао сам да се што више уклопим у новонасталу ситуацију, где смо добар део мечева били без ротације на спољним позицијама, тако да сам више играо плејмејкера. Тај период сезоне био је изузетно тежак. Што се тиче мојих игара, из наведених разлога нисам успео да будем константан, али сам пред крај, када смо се коначно комплетирати, ухватио форму коју сам тражио током целе сезоне.
Иако је номинално бек шутер, Бјелица је неретко био први асистент екипе. Посебно се издваја сусрет са Слогом у плеј-офу, када је поделио 14 додавања после којих су саиграчи постигли поене.
– Висок број асистенција је и заслуга саиграча, који су имали одлично шутерско вече. Кроз каријеру сам лутао између позиција један и два, у зависности од клуба и тренера. Неки су ме видели стриктно на двојци, неки на јединици, да би последње две године код Мирослава Николића играо бека шутера. Због тога ми није страно да играм на позицији један, мада ми је требало мало времена да се уходам. На крају сам успео да се снађем и да пронађем начине да саиграчима омогућим добре позиције.
Крсту је ово трећи мандат у новосадском клубу. Пре тога, црвено-бели дрес носио је 2010, као и у периоду од 2015–2018. године.
– Војводину гледам као свој клуб. Ту сам поникао и направио прве јуниорске и сениорске кораке. Велика ми је жеља да кошарка у Новом Саду буде на високом нивоу и да Војводина буде конкурентна са најјачим клубовима у држави и региону. Кад сам био млађи, памтим и да смо играли нека полуфинала са Партизаном на једну лопту, пун Спенс. Управо у том периоду почео сам да тренирам кошарку. За мене је Војводина друга кућа, а имао сам и ту част да будем капитен клуба, што ми је много значило.
Војводина, ипак, не успева да се избори са београдским клубовима који годинама доминирају домаћим и регионалним шампионатом.
– Никада није мањкало талентованих играча из Новог Сада. Зашто су они одлазили рано у неке друге клубове, зашто се нису задржавали, зашто нису препознали Нови Сад и Војводину као клуб и средину где би могли да се развијају, то је за дубљу анализу. Овај град је на кошаркашкој мапи веома важан и врло је битно и да Новосађани то препознају, да више долазе на утакмице. Међутим, то је сад на људима у клубу, да виде шта нам недостаје, да пробају кроз маркетинг да побољшају ситуацију.
Код Новосађана ће следеће сезоне доћи до одређених промена у саставу, али Бјелица, по свему судећи, неће мењати средину.
– Моји даљи планови везани су за Војводину. Имам уговор на још једну годину и тек треба да преговарам са људима у клубу о томе у каквој улози ме виде, какав је план за наредну сезону – навео је Крсто Бјелица.
Вук Милош Петровић
