Он је, као бивши фудбалер, а потом и спортски директор Војводине истакао да је тај клуб стао на ноге након подршке градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића и додао да се нада ће се о клубу црвено-белих опет писати искључиво због спортских успеха.
Како коментарише дешавања у ФК Војводина и тешку ситуацију у којој се клуб налази?
Па прво да кажем да се до сада никада нисам оглашавао и да ћу ово урадити само сада и стављам тачку на све приче које месецима већ круже!
Ја сам у ФК Војводина дошао у јуну прошле године у једном моменту који је био много гори него што је то данас. Војводина је била 8. на табели у том тренутку и финансијски је јако лоше стојала, у том тренутку се дуговало играчима и радној заједници много више него што се тада дугује. Међутим имали смо један задатак који смо јако озбиљно схватили и свако у свом сектору је радио да би Војводина у предходних годину ипо дана изгледала тако како изгледа. Ја сам урадио све што је било у мојој моћи да у спортском делу функционише како треба, људи из управног одбора су радили све сто је у њиховој моћи да се стабилизује клуб и да се финансијски изађе из тог проблема. Градоначелник Новог Сада је увек био ту да нам помогне у сваком нашем обраћању њему да нам да ветар у леђа у решавању проблема и да нас подржи у многим акцијама које ФК Војводина имала у сарадњи са градом. Његова подршка је била је одгромног значаја и у великој мери је допринела да ствари унутар клуба функционишу на завидном нивоу.
Зашто сте отишли из клуба?
Војводина и ја смо кроз моју каријеру били уско повезани . Највећи трансфер у историји нашег фудбала у домаћим оквирима је и дан данас мој трансфер из Војводине у Обилић за 1,5 милиона марака. Донео сам тада велики бенефит клубу, такође и играо финале Интертото купа . У другом мандату сам такође са успехом носио дрес Војводине и играли чувено финале купа против Партизана када смо напустили терен. У том дресу сам и завршио своју каријеру као веома млад фудбалер. И ево трећи мој спој са Војводином је био десет година касније у улози спортског директора.
Сматрам да сам заједно са људима који су водили ФК Војводина у тој сезони дао велики допринос ка циљу који смо поставили на почетку те сезоне. Издигли смо се као феникс и урадили много тога доброг. Промовисали смо младе играче, правили резултат и клуб је финансијски био потпуно стабилан.
По заврсетку сезона и остварених свих циљева, једноставно тражио сам споразумни раскид уговор јер сам у спортском смислу имао другацију визију за будућност клуба!
Уследио је ковид и како је то утицало на фудбал у Србији?
Као што сам већ рекао ФК Војводина је док сам био у клубу био клуб за пример сваком клубу у Европу. Тачно се знало ко шта ради и како све треба да функционише. Плате и премије су биле у дан и сви су били задовољни. Нажалост дошла је ова пандемија КОВИД 19 која је у великој мери пореметила цео свет па тако и ФК Војводина. Надам се да се Војводина као и наша држава изаћи из свега овога као победник и да ће ствари брзо вратити и поставити на своје место. Ја желим овом приликом ето да дам још један допринос целој овој причи и да кажем следеће. Ја сам дефинисао са господином Душаном Бајатовиђем споразумни раскид уговора којим смо дефинисали тачан дуг према мени у виду плата и премија за освојен куп и излазак у Европу који је на тај дан износио 133. 000 евра. Такође сам се одрекао и уговора који је био на снази за наредну годину.
Ја динара нисам добио од тог дана, а прошло је ево 6 месеци. Пошто видим да је Војводина у проблему и да KОВИД не може да се обузда, ја сам донео одлуку да се одрекнем целог износа и да тиме дам допринос ФК Војводина у што лаксем решавању проблема и да у што краћем року Војводина буде она о којој ће се писати због спортских успеха а не због ратова и проблема који немају везе са спортом!
(Новосадска ТВ)
