некадашњи председник Одбојкашког клуба Војводина, члан многих рукодећих тела и председник Одбојкашког савеза Војводине. Рајко Кијац је рођен 27. 11. 1936. Спортом је почео да се бави 1952. године играјући за фудбалски клуб Телеоптик из Земуна. У исто време је по наговору тренера почео да игра и одбојку, јер је тада за голмане то био користан допунски спорт. Током служења војног рока, од 1956. до 1958, бавио се и фудбалом и одбојком, по повратку из ЈНА фудбалску каријеру је наставио у Пролетеру из Зрењанина, а одбојкашку у Клеку. Исте године је положио испит за одбојкашког судију.
Крајем 1960. одбојкашка секција ДТВ Партизана из Клека пласирала се у Војвођанску лигу. Кијац је у то време био технички директор у зрењанинском „Ремонту“, па су његови саиграчи и пријатељи проценили да би једино он могао организовати и водити клечанске одбојкаше. Тако је 1961. основао одбојкашки клуб са именом генералног спонзора Ремонт Зрењанин. Преузео је комплетну бригу о клубу, а играо је кад је недостајало играча. Клуб је променио брзо име у Партизан Клек, а 1963. био је првак Војвођанске лиге и пласирао се у Српску лигу. Као новајлија 1964. убедљиво је освојио прво место, а онда кроз квалификације изборио одлазак у Савезну лигу. Клек је од 1965. имао два савезна лигаша, мушког и женског, где је Рајко био тренер мушке екипе до 1971. и технички руководилац клуба до 1975.
По доласку у Нови Сад 1975. био је један од запаженијих директора у великој „Агровојводини“. По наговору Бранислава Отића прихватио је да према свом програму преузме вођење одбојкаша Војводине, али како га други у том моменту нису схватили посветио се суђењу. Половином 1979, када је Војводина била друголигаш, на предлог градоначелника Јована Дејановића, Кијац је изабран за председника клуба. Од тог тренутка Војводина је почела да добија физиономију добро организованог колектива, у којем су се примењивала професионална правила, према принципу самофинансирања. У ОК Војводини је најпре био председник, а затим генерални секретар клуба, а на крају председник Скупштине. Испунио је све своје циљеве, клуб је одмах ушао у Прву савезну лигу, десет пута је био шампион државе, шест пута освојио куп, два пута треће место у Купу европских шампиона и једно треће у Купу победника купова. Био је и двадесет година члан председништва ОСЈ, један мандат директор сениорске селекције и један мандат директор маркетинга. Четири године био је и професионални председник СД Војводина, а после тога још шест година директор.
По завршетку професионалне каријере издао је књигу „Од блата до злата“, а после неколико година пасивног одбојкашког стажа од 2009. године преузео је место председника Скупштине Одбојкашког савеза Војводине. Добитник је мноштва признања, између осталог и „Статуе великана“ ОК Војводина.
Комеморативни скуп биће одржан у среду, 28. јанура, у 10.30, у Амфитеатру СПЦ Војводина. Истог дана је и сахрана у Клеку, а накнадно ће бити одређено и тачно време.
