на стадиону “Карађорђе”. Фокусирани на игре и пласман новосадског суперлигша, рећи ћемо да се мало тога резултатски променило у односу на неке раније сезоне, јер Новосађани су, освајањем четвртог места на табели, изборили нови излазак у европску конкуренцију. Посматрано из тог аспекта, сигурно је да су оствареним Новосађани задовољни, али доста је било ствари које су се догодиле, а којима не могу и не смеју да се поносе. Кренимо, дакле, редом...
У јесењем делу првенства Војводина је у једном тренутку била најпријатније изненађење, па је у пред дуел 11. кола с Партизаном, управо с црно-белима, делила прво место на табели. Међутим, лоше игре пред својим навијачима скупо су коштале тим тадашњег шефа стручног штаба Зорана Марића и његове ученике, који су, на завршетку, били трећи. Освојили су, додуше, рекордних 29 бодова, али су за лидером Партизаном заостајали већ тада 9 бодова, док су у односу на другоплсирану Црвену звезду имали мањак од три бода.
Уследио је тада зимски прелазни рок, у којем је екипа претрпела значајне промене. Отишли су најбољи стрелац Лазар Веселиновић, капитен Марко Полетановић, а онда и сјајни Енвер Аливодић, а истворемено су доведени Јовица Василић, повратник из Украјине Иван Рогач, мање афирмисани играчи попут Нигеријца с камерунским пасошем Џон-Мерија Узуегбунама и Грузијца Давида Кохије, као и младих Драгана Каранова и Славише Радовића. Ослањајући се углавном на играче поникле у властитој школи, црвено-бели су дочекали пролеће, у којем су имали велике амплитуде у игри. Код куће су, после уводне победе над Младости из Лучана, редом губили од Јагодине, Напретка, Борца и Партизана, па их је Чукарички претекао на табели. Уз то, приближио им се и Нови Пазар, па је место нашем најстаријем супелригашу у европским такмичењима било угрожено. У међувремену, Марића је на тренерској клупи наследио повратник Златомир Загорчић и срећа је што је новосадски тим пуно боље играо у гостима и тамо освајао важне бодове. Уз помоћ њих је, на крају, успео да се домогне циља и спаси сезону.
Највише утакмица у дресу Новосађана одиграо је један од најискуснијих и најбољих играча, стопер Нино Пекарић, који је наступио у 28 сусрета и укњижио укупно 2.504 минута (просечно 89,4). Други по времену проведеном на терену био је леви бек Бојан Настић, који је одиграо 2.483 минута (88,7), док је трећи на листи био Мирко Иванић са 2.268 минута (87,2). Следе даље: Срђан Бабић (2.115, просечно 88,1), Мијат Гаћиновић (1.940, 77,6), Јанко Тумбасевић (1.850, 80,4), Вања Милинковић-Савић (1.530, 90), Марко Полетановић (1.329, 88,6), Дарко Пушкарић (1.239, 88,5), Лазар Веселиновић (1.232, 88) итд. Укупно 31 фудбалер улазио је у игру, а, ако је судити по времену које су провели на терену, идеални тим Војводине у тек завршеној сезони изгледао би овако: В. Милинковић-Савић - Пушкарић, Пекарић, Бабић, Настић - Тумбасевић, Полетановић - Аливодић, Иванић, Гаћиновић - Веселиновић.
Јесенас је у свих 15 утакмица мрежу чувао Вања Милинковић-Савић, док је у пролећној полусезони члан Манчестер јунајтеда бранио само у два сусрета (против Црвене звезде и Доњег Срема), а испред гола су били најстарији првотимац Срђан Жакула (10 сусрета) и Марко Кордић (три утакмице). Милинковић-Савић је примио 20 голова (1,2 у просеку), Кордић 5 (1,6), док се мрежа иза Жакула тресла 11 пута (1,1).
Од новајлија једино се десни бек Василић изборио за место у стартном тиму и одиграо је 13 мечева, док су остали зимус придошли фудбалери играли мање, изузев донекле Рогача, или уопште нису добијали прилику.
Најбољи стрелац био је омладински репрезентативац Србије Мијат Гаћиновић, који је постигао 11 голова, један више од Мирка Иванића и три више од Лазара Веселиновића који је играо само током јесени. Далеко иза њих, на листи се налази Аливодић с три гола, а остали су постизали по два или само један погодак. Укупно, 13 фудбалера уписивало се међу стрелце.
Играчи Војводине, због добијених жутих картона, нашли су се у судијским бележницама у 60 наврата (нешто више од два картона по сусрету), док је једино Радован Панков добио црвени картон (други жути) у утакмици с Вождовцем у Београду. Највише опомена добио је Јанко Тумбасевић (7), а следе Пекарић (6), Пушкарић (5), Секулић, Бабић и Василић (по 4) итд. Укупно 21 играч добијао је жуте картоне.
A. Предојевић
Резултати једним погледом
Фудбалери Војводине остварили су следеће резултате у Јелен Суперлиги:
ОФК Београд (3:0 и 0:0), Младост (2:1 и 2:1), Ц. звезда (0:1 и 0:3), Јагодина (3:2 и 1:4), Раднички Ниш (3:0 и 1:1), Спартак (5:2 и 1:0), Напредак (1:0 и 0:1), Нови Пазар (1:0 и 1:0), Борац (1:1 и 1:3), Вождовац (3:0 и 0:1), Партизан (0:1 и 0:4), Доњи Срем (2:3 и 2:1), Рад (0:0 и 2:0), Чукарички (1:2 и 1:0), Раднички 1923 (4:3 и 3:1).
Црним словима означене с утакмице које су Новосађани одиграли код куће.
Укупан салдо
Војводина је у првенству остварила скор од 16 победа, четири ремија и 10 пораза, уз гол разлику 44:36 (била је један од само пет тимова с позитивним односом постигнутих и примљених голова) и освојена 52 бода.
Код куће су црвено-бели имали осам победа, ни један реми и седам пораза (гол разлика 29:22 и освојена 24 бода), док су на гостовањима имали осам победа, четири ремија и само три пораза (гол разлика 17:14, 28 бодова).
