Није Димитров никада био озбиљнија препрека српском играчу. И да је у најбољој форми, поново не би имао шта да тражи против Ђоковића, који је ментално, неколико нивоа испред супарника. Данас сви играју форхенд и бекхенд, имају сервис, али Новак баш против Бугарина демонстрира колико је психолошка страна овог спорта значајна. Због свега наведеног, ниједан други епилог од датог једноставно није био могућ.
Није се од почетка наслућивало да може да буде тако, с обзиром на то да се играло равноправно у првих неколико гемова. Бугарин је често користио слајс ударце, са којима Новак није могао да изађе на крај. Имао је Ђоковић и током каријере малих потешкоћа са тим ударцем, поготово када је на другој страни био Роџер Федерер. Међутим, као и много пута до сад, и овај пут је успео да као бољи изађе из тих размена, онда када је то било најпотребније. Често се у тенису говори да је осми гем најбитнији, што је добило потврду и овај пут. После дуге размене и неколико неизнуђених грешака, Димитров је поклеклао и препустио први део игре Новаку. Притискао је Ђоковић са свих страна, најчешће играо дубоко на бекхенд ривала и касније користио краће лопте да би постизао винере. Комбинација свега тога довела је до првог „брејка“ на сусрету и вођства од 5:3. Касније је Новак сусрет затворио сервисом и освојио први део игре.
Знало се и тада да наставак сусрета иде само у правцу у којем Ђоковић подиже пехар. Ментално нестабилни Бугарин једноставно нема психолошку снагу да се врати и то се испоставило тачним и овај пут. Други сет био је лакши део посла за Србина, којем није требало толико дуго да сломи отпор ривала, као што је то био случај у првом делу. Пети гем је припао Ђоковићу, који је дошао до „брејка“, па се победник сусрета већ назирао. У наставку је направио још један и на веома доминантан начин освојио нови мастерс трофеј, чиме је знанто повећао шансу да се на крају године поново нађе на првом месту АТП листе.
В. М. Петровић
