да би бисер панонске низије поново био и лечилиште као некада. Идеја и повод за округли сто „Бивша и будућа бања Палић” је нова књига Драгутина Миљковића који је на скупу истакао да и после 150 година Палић изузетно атрактивна дестинација са предивним природним вредностима и архитектуром у стилу сецесије и због тога се разматра како да поново постане лечилиште и центар здравственог туризма. Миљковић, уједно председник Удружења „Палићки туристички пул”, објаснио је да треба више користити термалне воде.
- Пројекат и идеје за тако нешто су формулисани, као и планови и програми, комплетна инфраструктура може врло брзо да буде готова. Бања би била наслоњена на термалноминералну воду, јер бушотине већ постоје. Оно што сада недостаје је комплекс бање, модерних садржаја за релаксацију, рекреацију и лечење - каже Драгутин Миљковић, организатор округлог стола.
Град Суботица је већ наручио и платио Мастер план развоја Палића који је урадила хрватска фирма „Хорват и Хорват”, којим се предвиђа привлачење инвеститора за оживљавање некадашње бање и за то је потребно обезбедити капитал између 50 и 100 милиона евра.
- Овде требају бити хотели са пет звездица, у којима би гости биле особе које би долазиле у бању на лечење. Поред тога, садржај би требало обогатити велнес центрима, голф теренима, парковима за шетњу и рекреацију. Око те идеје би требало да се удруже и Град Суботица и Покрајина и Република – рекао је Мирослав Драгичевић из фирме „Хорват и Хорват”.
Палић има лековите термалне воде које могу да се користе у лечењу реуматизма, ишијаса, кожних, гинеколошких и нервних обољења. Уколико буду искоришћени и потенцијали термалних лековитих извора, Палић ће имати изгледе да поново постане бања и центар здравственог туризма не само у Србији већ и у овом делу Европе, речено је за округлим столом.
Ако је неко познат по развијању бањског туризма то је Мађарска. Др Андор Албел, председник Термалног кластера из Мађарске рекао је присутнима да ово подручје има потенцијале за развој бањског туризма, али да се та идеја у Мађарској развила тек када је постала чланица Европске уније.
С. Иршевић
