периодично покрене иницијатива за подизање неког споменика, покрену се и расправе „за и против”, расправља се о локацији... Чак и само покретање приче о броју споменика у вароши изазива полемику. И док једни тврде да их је мало, други кажу да их је и превише, сугеришући да су најгори споменици времена, овдашње фабрике затворене у доба транзиције.
У самом граду су два споменика, и то један на насипу према Дунаву, а њему је и подигнут после велике поплаве 1965. године, а други је „База Стојаковића“, споменик партизанима који су ту погунули током Другог светског рата. Пар километра пре уласка у Бачку Паланку постоји још један партизански споменик такозвани Чамац. Испред зграде Народне библиотеке стоји попрсје Вељка Петровића, књижевника чије име носи ова установа, а испред Дома здравља „Др Младен Стојановић“ је попрсје народног хероја и чувеног партизанског доктора.
На овим споменицима цвеће се појави у данима обежавања јубилеја установа, или догађаја као што је 20. октобар Дан општине Бачка Паланка. У центру је спомен-плоча на месту где је некада била јеврејска синагога, а на њој, између осталог, пише да су се, после страдања у Другом светском рату, 37 јевреја 1948. године заједно са рабином иселили у Израел. Својевремено је овде покренута иницијатива да се у самом центру вароши, испред зграде општине или општинског суда, подигне споменик свим људима из овог града који су изгубили животе у ослободилачким ратовима. Причало се, па престало. Актуелна је својевремено била и идеја о изградњи фонтане, која граду недостаје, али беспарица, заборав или нешто треће, потиснули су и овај пројекат.
На подручју општине Бачка Паланка, ситуација је сасвим другачија. Ових дана у Товаришеву, селу са око 3.000 житеља и једва нешто око 15-так километара од центра општине, биће откривен споменик, односно фонтана, у знак сећања на 200 година од боравка Вожда Карађорђа Петровића код својих јатака у овом селу. То ће бити четврти споменик у Товаришеву, јер пре тога подигнути су споменици Гаврилу Принципу, овдашњим Солунцима, као и споменик Милети Протићу, пилоту Краљевске војске, а касније команданту партизанске ескадриле. Товаришани кажу да споменици историјски потврђеним личностима и догађајима никада нису вишак, јер стално подсећају ко смо и одакле смо.
М. Суџум
Заборављени Паланчани
Током пет векова, од првих писаних трагова о Бачкој Паланци, живеле су овде личности која су задужиле овај крај, али, после бројних промена, они су заборављани. Поједини значајни Паланчани добили су своје улице, а има и пар спомен плоча.
Радован Шуњка, аутор својеврсне монографије „Бачка Паланка у пет векова“ написао је да је Карлу Мезеију, првом адвокату који је са породицом дошао у Бачку Паланку из Сомбора и значајно покренуо развој овог места, био је подигнут споменик, међутим, после Другог светског рата нестао је из дворишта „Касине“, Радничког дома. Постојала је жеља да се овде подигне споменик Петру Карађорђевићу, народном краљу Чика Пери, али је остала само сан иницијатора између два рата.
