у Србији за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије из биомасе и биогаса. Једно од тих постројења гради фирма „Биоелектра” у Ботошу, селу на подручју града Зрењанина.
Очекује се да радови на изградњи биоенергане капацитета 600 киловата у Ботошу буду готови до краја године. Инвеститор, предузеће „Биоелектра”, ових дана монтира последње делове опреме и припрема се за почетак рада биоенергане.
- Предвиђено је да се као гориво за производњу струје користе жетвени остаци, пре свих остаци од кукуруза, али и од репе, као и сточно ђубриво - каже директор предузећа „Биоелектра” Бранислав Поморишки.
У прво време капацитет ће бити 600 киловата, али врло брзо и 1,8 мегавата. Струја произведена у ботошкој биоенергани улазиће у систем ЕПС снабдевања.
-Држава је киловате произведене на овај начин регулисала посебном Уредбом о енергетици, којом је прописано колико у укупно произведеној електричној енергији мора бити такозваних зелених киловата који ће се добијати из алтернативних извора - додаје Поморишки и подсећа да потрошачи већ на својим рачунима имају посебну ставку којом се ови зелени киловати субвенционишу.
Министар Антић је рекао да ће изградњом тих постројења Србија добити укупно 6,32 мегавата инсталисане електричне снаге. Бесповратна средства добијена су у износу од 15 одсто укупне инвестиционе вредности за сваки пројекат појединачно, односно у максималном износу од 275.000 долара, под условом да је укупна вредност сваког пројекта већа од 1,2 милиона долара. Средства за подршку инвестицијама у та постројења обезбеђена су у оквиру пројекта „Смањење баријера за убрзани развој тржишта биомасе у Србији” који финансира Глобални фонд за заштиту животне средине, а спроводи УНДП у партнерству са Министарством рударства и енергетике.
Биомаса је највећи обновљиви извор енергије, а Србија спада у врх европских земаља по количини која није искоришћена. Србија се, као чланица Енергетске заједнице Југоисточне Европе, обавезала да до 2020. године осигура 27 одсто од укупне потрошње енергије из обновљивих извора енергије. Пољопривредну биомасу у смислу жетвених остатака чине слама стрмних жита – пшеница, јечам, раж, зоб, слама соје и уљане репице, кукурузне стабљике, стабљике сунцокрета, сирка, дувана и конопље.
Ж. Балабан
