које би се користило за биомасу, а биомасом би се ложили градски котлови. Овакав пројекат спроводи се у још неколико градова у Србији, али Зрењанин је посебан у томе што би се у граду на Бегеју за садњу, пре свега врбе, користило земљиште пете категорије, најлошијег квалитета, на ком не успева ништа друго.
- Дрвеће се посади, после три године сече, прерађује у биомасу и на тај начин добија не само јефтин него и енергетски ефикасан огрев – кажу у ГИЗ-у и наглашавају да се од врбе, са исте површине, добија много више биомасе него, на пример, од кукуруза.
Зрењанинска топлана већ неколико година планира да изгради и један котао на биомасу. За то је потребан новац који град, а ни Топлана сада немају, па је неко решење тражено кроз јавно - приватно партнерство. Но, не само што је котао скуп него је потребно обезбедити и довољне количине биомасе. Стога би површине под брзорастућим дрвећем могле би да помогну.
- Имали смо прилику да у оквиру прошлогодишње студијске посете Немачкој, у организацији ГИЗ-а, видимо како функционишу такозване ротирајуће плантаже. Том приликом, посетили смо и Институт у Баварској који се бави испитивањем квалитета биомасе. Тај Институт је заинтересован за успостављање сарадње са Техничким факултетом „Михајло Пупин“ у Зрењанину, где би била отворена лабораторија за биомасу и енергетску ефикасност - каже за „Дневник“ помоћник градоначелника Зрењанина Душко Радишић.
Он објашњава да је ова идеја и израда студије настала из жеље локалне самоуправе да грађанима обезбеди јефтиније енергенте. Уз то, још је неколико предности оваквог пројекта. Доприноси се већем пошумљавању територије, на којој је данас веома мало шума, а кроз дужи временски период се подиже и квалитет земљишта на коме би било сађено дрвеће, а које сада спада у пету категорију и ничему не служи.
- Јавно комунално предузеће „Градска топлана“ има припремљен пројекат о јавном - приватном партнерству и његова реализација могла би да почне и пре него што би на подручју Зрењанина биле засађене брзорастуће врсте дрвећа, пошто у Србији има доста произвођача такве сировине. Уколико бисмо, рецимо, ове године посадили дрво, кроз три године бисмо достигли капацитете који би задовољили потребе зрењанинске топлане – истиче Радишић и додаје да се у студији коју је израдио Институт у Лајпцигу на основу немачких искустава наводе и најпогодније парцеле за садњу и експлоатацију, а неке од њих се налазе у Мужљи, Арадцу и Ченти.
Ж. Балабан
