и најчешће то траже у продавницама здраве хране. Наиме, пошто је схватио да поред такозваног „сувог ратарења“, вредном човеку на селу преостаје времена да се бави и другим стварима, Флоријан је, уз помоћ партнера из Словеније, кренуо у авантуру прозводње хладно цеђених уља из коштица бундеве, лана, бадема, кикирикија, али и у Србији јединственог уља мака и ораха.
Како се посао развијао, тако су се као „добављачи“ појављивале и његове комшије, које су на све више површина сејале, уместо кукуруз, бундеву, па сада у малој породичној фирми „Флориол“ има четворо запослених, који се труде да додатно иновирају производњу. Тако је ових дана из Чонопље пут ексклузивних ресторана у српској, али и у европским престоницама, кренуо најновији производ Рајчањијевих, тесто справљено од брашна кикирикија и других неуобичајених плодова природе.
-На идеју смо дошли готово спонтано. Након хладног цеђења уља из било које биљке остају релативно велике количине брашна, са којим нисмо знали шта да радимо. Све до недавно смо то брашно делили, неретко смо људима овде у селу давали брашно црног кима, лешника, кикрикија или бадема а онда смо се запитали зашто сами не бисмо пробали да од тог брашна, и то без јаја, направимо тесто.- прича Рајчањи.
- Набавили смо италијанске машине и њихову рецептуру, али ма колико да смо следили упутства и стандарде, тесто је излазило у готово смешним формама. Укусно јесте, али бизарно изгледа. И онда смо се једног дана заинатили, закључали сами себе у погон и решили да не изађемо из њега док не „провалимо“ у чему је проблем.- смеје се Флоријан и показује паковање тестенине која би по нутритивном квалитету била сасвим препоручљива и за Новака Ђоковића.
Како се у породици Рајчањи, чија глава и данас највећи део времена проводи за управљачем трактора или комбајна, пуно полаже на праћење најсавременијих трендова и обилазак специјализованих сајмова, у „Терафлори“, још једној мини-фирми ових вредних Чонопљанаца, почели су и са производњом, мало је рећи егзотичних, сирупа за сокове.
-За производњу сирупа користимо, тако да кажем античку, методу производње мацерирањем. Цветови или плодови се уситне, натапају водом у којој стоје од 24 до 48 сати, након чега се издваја оно најквалитетније из такве течности.- појашњава Флоријан Рајчањи.- У нашој земљи се заиста мало полаже на здравље, па и то тек када се неко разболи, али предности раставића, маслачка, или милодуха и мајорана су врло добро познате у Европи и развијеном делу света, па и од њих, баш као и од менте и босиљка правимо сирупе.- каже Флоријан, који се посебно поноси сирупом од латица ружа, који се у традиционалној, народној медицини одавно користио као прави чувар плућа.
Пуно других планова се „крчка“ у вредном дому Рајчањија, као оних о производњи мајонеза без јаја, конзерванса и било каквих адитива, а оно на чему овде инсистирају служи им на част. Наиме, од самих почетака производње ове мале фабрике здравља из природе, поштује се основно правило да се користе само домаће сировине.
-Све смо успели сами да произведемо или да пронађемо неког нашег човека којем је то успело. Сад ме само мучи црни ким, који се узгаја у Ирану,Сирији и Египту, такво суво и топло поднебље му треба. Али чуо сам ових дана да је један пријатељ у Осијеку успео да га узгоји, па ћемо видети...- спреман је за на нову авантуру Рајчањи.
М.Миљеновић
