Укупно је запослено њих стотину у целој Србији и свима је просек већи од 9,70, од чега је њих 20-так запослено у Новом Саду, а у Универзитетском клиничком центру Војводине их је десеторо. Ово троје младих је на специјализацији из интерне медицине и кажу да им је то и била жеља.
Сви троје су на ендокринологији, положили су државни испит, волонтирали, а потом добили и посао.
- Част је бити запослен преко оваквог програма, а захвални смо и Клиничком центру, који је препознао нашу жељу и испунио је – испричала је Маријана Влачић.
Она напомиње како се код ње љубав према медицини развила у детињству, а касније је то постала ендокринологија.
- То ми је прва и последња љубав у медицини – кроз осмех је казала Влачић.
Стефан Јаничић каже како му се у детињству развила љубав према природним наукама, а касније је то прерасло у љубав према медицини.
- Током студија сам заволео интерну медицину и сматрам да је она краљица медицине. Она сагледава човека у целини и холитички принцип се највише огледа у интерној медицини – испричао је Јаничић и додао како су сви троје на докторским студијама, те се надају да ће имати каријеру као клиничари, али се надају и академској каријери.
Дужности на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, где сво троје раде, почињу им у 7 сати ујутро, када обилазе пацијенте и проверавају како су провели ноћ. Потом иду у визиту са ординирајућим доктором, када се разматрају даље процедуре лечења. Током дана су на Клиници, прегледају пацијенте, имају и пријеме и отпусте пацијената, али и уче од старијих доктора.
- Драго нам је што Министарство здравља препознаје и слуша младе људе и труди се да нам помогне. Надамо се да ће таква пракса бити и убудуће – казао је Милан Мирковић.
Маријана Влачић је истакла како је оваква пракса Министарства јако добра за младе лекаре.
- Млади лекари одлазе да живе и раде у иностранство, а овако, када смо добили посао, ми остајемо – поручила је Влачић.
Сво троје кажу како су млади лекари добили специјализације које су желели, а да су осим њих у УКЦВ, неки добили посао и на неком од института у Сремској Каменици, као и у Дечјој болници.
Љ. Петровић
