Интегрисане академске студије медицине на Медициснком факултету завршио је са просечном оценом 10. Њему је за такав успех недавно уручена награда на свечаности у згради Ректората Универзитета у Новом Саду.
Драган каже да је почаствован што је добио прилику да се нађе у конкуренцији за веома вредне награда. Посебно му ласка чињеница да је за најбољег студнта изабран од стране Сената Универзитета.
„Веома ми је драго и поносан сам да је на овакав начин награђено моје целокупно студирање. Нисам очекивао да ћу бити проглашен за најбољег на Универзитету. У односу на своју генерацију, могао сам негде очекивати награду за студента генерације, али целокупног Универзитета.... заиста нисам и то ме је посебно обрадовало„, прича Драган.
Жељу да обуче бели мантил, Драган је имао још од малих ногу, јер и његова мајка се бави медицином. Она је специјалиста анестезије и ради на Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине. Мајка му је, како каже, суштински била узор, прво да упише факултет, а онда и да га студира тако успешно.
„Нисам уписао факултет са предумишљајем да имам све десетке. Добро ми је кренула прва година, а после ми је било жао да кварим успех.
Убеђен сам да је студирање напорно, онолико колико га сваки студент учини напорним. Хтео сам да извучем максимум с факултета. Желео сам своје време да апсолутно посветим факултету како бих што више научио„, каже Драган.
На Факултету је упознао и изуетне људе који су му, како каже, постали добри пријатељи. Његова генерација се суочила и са епидемијом ковида и свим потешкоћама које је та болест унела у све видове живота.
„У време када је требало да највише идемо на клинику, тада је кренуло затварање државе због ковида. Ипак, то што је било могуће урадити кроз вежбе, суштински је доста добро и урађено. Имао сам и ту част да ове године добијем стручну праксу у Дечјој болници на анестезији. Доста тога сам и ту научио и тиме надоместио оно што је пропуштено„, каже Драган.
Тренутно је на стажирању, који траје пола године. Након тога следи државни испит, а после тражење посла и специјализација.
„Анестезија ми је најближа срцу, тако да ће моја специјализација најверовантије ићи у том правцу. Компликована је, јер поред теорије изискује и доста практичног знања. Веома ми је изазовна и волео бих у тој сфери да наставим специјализацију„, каже наш саговорник.
На питање да ли планира да остане у Србији или можда живот да настави у иностранству, Драган без размишљања одговара да је Србија ипак његов дом.
„Волео бих да живим и радим у Србији и сада креће тражење посла. Након тога ће уследити и специјализација„, закључује најбољи студент Универизитета у Новом Саду.
С. Аничић Илић
