То подразумева да ће Центар надзирати ситуацију наредна три месеца.
Како се наводи, мајка је пристала на сарадњу, те је омогућено стручним радницима да обаве теренску посету на новој адреси њеног боравишта мајке, дана 20. марта. Утврђено је да је обезбедила адекватне стамбене услове, који гарантују безбедност и основну негу деце, па је донета горепоменута одлука.
„Центар ће пратити породицу према Плану реализације мере корективног надзора, те ће о резултатима корективног надзора, известити суд пред којим је покренут поступак лишења родитељског права мајке Ане Михаљица“, наведено је у саопштењу.
Како смо данас писали. Ана Михаљица је била у Центру за социјални рад са својим адвокатом, али није познато да је децу одвела кући.
Како јавност не бисмо ускратили за било какву информацију, саопштење Центра вам преносимо у целости:
„Центар за социјални рад Града Новог је због изразито небезбедних животних услова у којима су деца боравила и постојања непосредне опасности и процене да постоје оправдани разлози да би непредузимањем хитних мера и услуга из надлежности центра дошло до угрожавања живота, здравља и развоја млт. деце, предузео мере хитне привремене старатељске заштите млт. М.М., Г.М. и Р.М и хитног обезбеђења смештаја.
Процена је извршена и на основу чињенице да је мајка пред Центром за социјални рад и раније изјављивала да живи на датој адреси са својим оцем и своје малолетно троје деце, што је навела и у ПУ Нови Сад након пожара, 17.11.2023.г кад је у записнику о изјашњењу изјавила да је могуће да је оставила упаљено кандило и да је то запалило зид и изазвало пожар.
Након хитног обезбеђења смештаја Центар је предузимао поступно све мере породично-правне заштите из своје надлежности у циљу заштите права и интереса млт. деце, пре свега обезбеђивања безбедних и адекватних животних услова деце и њиховог повратка у биолошку породицу, те регулисања њиховог породично-правног статуса. У току поступка са мајком је сачињен најпре план услуга, којим су дефинисани задаци који подразумевају обезбеђивање најпре безбедних услова за прихват деце.
Након што мајка није пружила адекватне доказе о испуњености задатака, покренут је корективни надзор, којим се мајка упозоравала на пропусте у вршењу родитељских дужности, те јој је јасно било предочено да је за прихват деце неопходно да обезбеди адекватне животне услове који гарантују безбедност и правилну основну негу децe. С тим у вези од стране стручних радника Центра у више наврата је покушана теренска посета ради провере животних услова, али је мајка била изразито несарадљива (није дозволила стручним радницима да уђу у стан).
Због наведеног, поступак корективног надзора је обустављен, јер у датом моменту је процењено да нема услова за његово даље вођење. У складу са наведеним, орган старатељства је у складу са законом морао покренути поступак лишења родитељског права, између осталог из разлога што је мајка у датом моменту неоправдано избегавала да створи услове за заједнички живот са децом која се налазе у установи социјалне заштите (чл. 81 ст. 3 тач. 4 Породичног закона).
Центар је поступајући у конкретном предмету још једном позвао мајку на сарадњу, на који се иста одазвала. Сачињен је план посете родитеља детету у циљу прославе рођендана најмлађег детета, дана 19. марта, када је поново разговарано са мајком и предочени јој даљи кораци у потребни да се оствари општи циљ повратка деце у биолошку породицу. Након тога, мајка је пристала на даљу сарадњу, те је омогућено стручним радницима да обаве теренску посету на новој адреси боравишта мајке, дана 20. марта.
Након што је од стране стручних радника установљено да је мајка обезбедила адекватне стамбене услове, који гарантују безбедност и основну негу деце, донета је одлука да мајка преузме непосредну бригу о деци уз одређивање мере корективног надзора над вршењем родитељског права у трајању од три месеца.
Орган старатељства обавља корективни надзор над вршењем родитељског права када доноси одлуке којим коригује родитеље у вршењу родитељског права и одређује начин на који ће родитељи кориговати недостатке у вршењу родитељског права, а како би родитељ обављао своју родитељску дужност у складу са законским нормама које су прописане члановима 67-75 Породичног закона.
Центар ће пратити породицу према Плану реализације мере корективног надзора, те ће о резултатима корективног надзора, известити суд пред којим је покренут поступак лишења родитељског права мајке Ане Михаљица.
Наводимо да је поводом тужбе којом је тужилац А. Михаљица тражила да суд донесе пресуду и да обавеже Центар за социјални рад Града Новог Сада да јој врати троје млдб деце и омогући вршење родитељског права, дана 15.03.2024. године донето решење Основног суда у Новом Саду број П2 405/24 којом се тужба одбацује и суд оглашава апсолутно ненадлежним за поступање у тој правној ствари.
У образложењу решења суд се позива између осталог и на члан 80 Породичног закона, који каже: „Корективни надзор над вршењем родитељског права обавља орган старатељства када доноси одлуке којима исправља родитеље у вршењу родитељског права. У обављању корективног надзора орган старатељства донооси одлуке којима: 1. Упозорава родитеље у вршењу родитељског права; 2. Упућује родитеље на разговор у породично саветовалиште или у установу специјализовану за посредовање у породичним споровима, 3. Захтева од родитеља да положе рачун о управљању имовином детета. У обављању корективног надзора орган старатељства покреће и судске поступке у складу са законом.
Суд у образложењу надаље наводи да су деца привремено смештена у Сигурну кућу од стране органа старатељства из оправданих разлога а не одлуком суда.
Суд је надлежан да доноси одлуке у погледу вршења родитељског права, лишења родитељског права, као и за враћање родитељског права. У конкретном случају суд није донео одлуку ради смештаја деце у Сигурну кућу, те није надлежан да доноси одлуке нити у погледу враћања деце мајци.
Суд нема овлашћења да цени разлоге за основаност одлука органа старатељства на основу којих је дошло до смештаја деце у Сигурну кућу, као ни њихову законитост, јер би то могло бити предмет испитивања у управном поступку и евентуално у управном спору који су надлежни за оцену рада органа старатељства, односно њихових одлука
У току вођења наведеног поступка, мајка и њени пуномоћници су непосредно и путем друштвених мрежа и медија на све начине покушавали да врше сензационалистички притисак и доводе у заблуду јавност о чињеницама у наведеном поступку.
Адвокат Милан Босика у више наврата износи полуинформације и потпуне неистине о поступцима који се воде, доводећи у заблуду јавност и ремети јавни ред и мир, уносећи панику у јавности да држава Србија „продаје“ децу у иностранство. Милан Босика, као адвокат, носи посебну професионалну одговорност, јер доводи у заблуду јавност у погледу јасних уставних и закоснких овлашћења која држава има у погледу заштите деце од занемаривања. Својим деловањем путем друштвених мрежа, адвокат Милан Босика озбиљно угрожава безбедност стручних радника, који су учествовали у вођењу поступка привремене старатељске заштите млт. деце, износећи информације о породичним приликама запослених.
Против адвоката Милана Босика поднета је дисциплинска пријава Адвокатској комори због кршења Кодекса етике адвоката, јер је износио осетљиве податке о странци и млт. деци, при чему је морао посебно да води рачуна и савесно процени све околности, јер је несумњиво да у конкретном случају је у најбољем интересу да такви подаци остану поверљиви и да се не коментаришу у јавности, јер се на тај начин крши приватност деце, њихово право на несметан емоционални, правилан и неометан развој, при чему се сензационалистичким наступом засењује и у други план суштитнски ставља адекватна заштита малолетне деце.
Својим деловањем адвокат је учинио и повреду правила међусобног уважавања према државним органима и њеним представницима, на коју га такође обавезује Кодекс етике адвоката, као и повреду забране злоупотребе да се утиче на ток поступка и доношење одлуке непрофесионалним средствима и притисцима.
Против адвоката Милана Босика поднета је кривична пријава Тужилаштву за високо технолошки криминал, јер користећи рачунарске мреже, рачунарске податке, као и њихове производе у материјалном или електронском облику, врши кривична дела против слобода и права човека и грађанина, јавног реда и мира. Такође поднете су кривичне пријаве за извршење кривичног дела изазивање панике и нереда, угрожавање безбедности, увреде, те онемогућавање службеног лица у обављању службене дужности“.
