У питању су Вељко Јовановић са Филозофског факултета, Ивана Ковачић, Теодор Атанацковић и Ливија Цветићанин са ФТН-а, Драган Ламбић са Педагошког факултета, Биљана Шкрбић са Технолошког факултета, Неда Мимица Дукић, Анте Вујић, Душан Јаковетић и Стеван Армаковић са ПМФ-а, Момир Миков, Јован Ловренски и Биљана Божин (преминула 2022) са Медицинског факултета, те Сергеј Остојић са Факултета спорта и физичког васпитања. Њима у част јуче је уприличен свечани пријем у згради Ректората.
Редовни професор ФТН-а др Ивана Ковачић, чија су истраживања усмерена на механичке вибрације, сматра да су ови резултати на светској Стенфордовој листи разлог за понос свих грађана, јер осим спортиста и културних радника, ова земља има и научнике, често неправедно запостављене.
– Што се тиче моје каријере, ја сам негде на половини и ово представља, пре свега, признање уложеног времена, рада, огромне жртве, јер да није подршке најближих, а у одређеној мери и Универзитета, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, Министарства науке, тога свега не би било – додала је др Ивана Ковачић.
– Та подршка није у оној мери какву имају колеге из иностранства, али је свакако нешто што у светлу стања у којем се Србија налази 2023. заслужује да буде поменуто. Највише ми значи због мојих студената, јер кад се та вест са мојим именом појави у медијима или на сајту факултета, то ће свакако њима бити подстрек за учење и усавршавање да би били стручњаци какве ова земља треба.
Проф. емеритус др Неда Мимица Дукић изразила је задовољство што међу Стенфордовцима ове године преовлађују њене колеге са ПМФ-а.
– Целу своју каријеру бавим се испитивањем лековитих биљака и других природних ресурса биолошки активних једињења, са високонаучног аспекта – каже она. – Мислим да је резултат моје позиције на Стенфордовој листи и актуелност ових истраживања, због чега су и радови које публикујемо веома цитирани. Када сам предавала студентима, увек сам наглашавала да треба правити разлику између онога што каже наука и распрострањених заблуда, које коштају животе оне који се опредељују за лечење не поштујући конвенционалну медицину. Својим највећим успехом сматрам много доктораната, око 15 докторских дисертација, и то што сам за собом на Катедри за биохемију оставила млади тим од девет сада већ професора, који настављају овим путем. Да би се дошло до свега овог, неопходна је међународна сарадња. Седењем у једној лабораторији и свом кабинету, не можете толико тога постићи.
Према речима покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачка делатност Зорана Милошевић, у амбијенту УНС-а увек могу открити шта су њихове тежње, те су захваљујући колегама са факултета пројектовали програм развоја до 2030.
Ректор Дејан Мадић истакао је да нема квалитетне наставе без добре науке, а да је кључ успеха синтеза младалачке енергије и мудрости.
Ова листа говори нам да имамо изузетно посвећене професоре универзитета и научнике, који нас позиционирају на научној мапи да бисмо могли да се повезујемо у пројектне тимове и појачамо сарадњу са привредом, јер сви ти научни пројекти буду употребљени за иновативне производе, каже државни секретар у Министрству просвете проф. др Маријана Дукић Мијатовић.
– С друге стране значајно, је и из аспекта државе, да видимо колико смо им тога омогућили кроз услове рада и шта је то што ће им бити потребно у будућности. Ту наилазимо на афирмативне одговоре: сетимо се да пре 2015. нисмо имали ниједан научно-технолошки парк у Републици Србији, у Новом Саду имамо Институт за вештачку интелигенцију, улажемо у модерну опрему, док ће БИО 4 кампус бити завршен до 2026. – додала је државна секретарка.
– На ПМФ-у смо видели да је тешко попунити наставничке смерове, што значи да морамо вратити достојанство тој струци. Урадићемо много што се тога тиче, јер курикулуми треба да буду још интересантнији, професори неформалнији, што не значи бити неозбиљан већ пружити друге педагошке и дидактичке принципе. Јако ме радује што се на овој листи, поред професора емеритуса, појављују млади лавови, попут Ловренског, Ламбића, али и лавице, што је најбоље. Колико ментори помажу својим докторандима, толико и академци чине исто својим свежим идејама – додаје.
Откако је 2019. формирана Стенфордова листа па све досад, име проф. емеритуса др Ливије Цветићанин – која је по основној вокацији машински инжењер, што је мало необично, будући да у време када је уписивала машинство жена и није било – нашло се сваке године на листи најзначајнијих научника.
– Овакве вести се шире и утичу на промену погледа на науку, поготово што имамо одговарајуће ТВ станице, попут Brainz-а, које емитују програме где нас интервјуишу и приказују наша достигнућа, па се деси да ме на улици пресретну непознати људи који су ме препознали – додала је саговорница. – Мислим да је значајно да наставник има и своје потомство на тако високом нивоу. Ивана Ковачић је, рецимо, код мене дипломирала, магистрилала и докторирала, а једна је од мојих студенткиња које сам „аванзовала” за редовног професора.
С. Милачић
Фото: Ф. Бакић
