Огњен Кундачина је истраживач у Институту и део је групе „Human Computer Interaction” односно интеракције човека и рачунара. Каже да његова група ради на пројекту за препознавање говора, рачунарском програму базираном на машинском учењу, односно вештачкој интелигенцији која претвара звучни сигнал у текст.
- Примена оног што радимо је могућа у домену новинарства. Тиме би се уштедело време приликом писања чланака. Међутим, пројекат препознавања говора има и друге примене, попут аутоматског генерисања анамнеза и дијагноза лекара. То би њима била велика уштеда времена. Потом, код аутоматског генерисања титлова, где би нам био потребан тачан препознавач говора. Програм би могао помоћи и особама са посебним потребама. Рецимо, они са оштећеним видом би могли задавати команде преко говора и тако даље. Примене су доста широке – казао је Кундачина.
l Истраживачко-развојни Институт за вештачку интелигенцију у Новом Саду бави се истраживањима њене примене у различитим областима. Ова установа је основана 2021. године с циљем да унапреди област вештачке интелигенције у региону.
Постоји пет истраживачких група у Институту у којима раде млади истраживачи.
Примена овог програма у медицини би лекарима била од велике помоћи, појашњава наш саговорник, јер би они били ослобођени куцања дијагнозе и свега онога што иде уз то, што би им уштедело време, али и растеретило рад.
- За реализацију је потребан микрофон и сам програм који унутар себе има елементе вештачке интелигенције. Он прихвата улаз са миркофона или било каквог звучног фајла и конвертује га у текст. У свету овај програм примењују велике компаније попут Гугла. Они имају развијане препознаваче говора који, углавном, раде јако добро за енглески. Оно што ми радимо је унапређење препознавања говора, конкретно за српски језик и посебно за специфичне домене. Посебан је посао прилагодити препознавач говора за српски језик у домену медицине и то је нешто што је експертиза наше групе – каже Огњен.
Након основних студија из области електроенергетике, наш саговорник је, каже, радио у софтверским компанијама. Приликом самог рада на разним софтверима створила му се жеља за учењем разних области рачунарства, између осталог и машинског, под области вештачке интелигенције.
- Видео сам велику примену комбинације рачунарства електроенергетике и машинског учења.
У електроенергетици постоје проблеми који су тешко решиви традиционалним методама и где би вештачка интелигнеција доста могла да помогне. Уписао сам докторске студије да истражујем ту област. Пред крај докторских студија, када је основан Инстутут, искористио сам прилику да се прикључим како бих радио на истраживањима – појаснио је Кундачина.
С. Аничић Илић
