Према подацима Републичког геодетског завода, укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 6,5 милијарди евра, што је чак 57,8 одсто више у односу на 2019. и за 13 одсто мање у односу на рекордну 2022. годину. Укупно је извршено 121.627 купопродаја на тржишту непокретности у претходној години, што је за 15,7 одсто више у односу на 2019. пре избијања пандемије корона вируса и за 13 одсто мање него у 2022. години. Највећи број купопродаја у укупном промету непокретности заузима продаја станова (26 одсто). Осим станова, највише је прометовано пољопривредно земљиште (17 одсто), грађевинско земљиште (16 одсто) и куће (13 одсто).
У прошлој години регистровано је 3.241 купопродаја пословних простора, а највише у Новом Београду – 488, Новом Саду – 425, Чајетини – 306, Рашкој – 103, Медијани (Ниш) – 90, Чукарици – 81, Старом граду (Београд) – 76, Врачару – 76, Звездари – 75 и друго. Цене су од 35 евра за квадрат до 23.375. Најтраженији су простори од 30 до 60 квадрата.
У Јужнобачком округу прометована су 472 локала, а цене су од 80 до 5.783 евра за квадрат.
Територијално, највише продаја непокретности остварено је у Војводини, на коју отпада сваки трећи склопљени посао, то јест 33 одсто свих купопродаја. Следе Шумадији и Западној Србији с 27 одсто свих купопродаја, Град Београд (23 одсто купопродаја), док је регион Јужне и Источне Србије забележио удео од 17 одсто у броју купопродаја непокретности.
Сремски округ се, такође, истиче по цени пословног простора, где је распон од 130 до 4.220 евра за квадрат.
Тражена роба су и „куће” за аутомобиле.
У Србији је продато 10.867 гаражних места, 1.035 гаражних просторија и 3.652 паркинг места ван објекта. Када је реч о уделу у укупном броју купопродаја гаражних простора, највећи удео од 46 одсто је на територији Града Београда. Гледано на нивоу општина, највећи број купопродаја је на подручју општина Нови Сад – 2.158, Савски венац – 1.333, Нови Београд – 1.017, Звездара – 918, Вождовац – 857, Палилула (Београд) – 731, Чајетина – 569, Врачар – 552, Земун – 535, Панчево – 493, Крагујевац - 476 и других. Цене су од минималних 300 евра у Обреновцу до 63.000 евра на београдској општини Стари град. Гараже у Новом Саду су од 900 до 35.000 евра.
Подаци РГЗ са тржишта непокретности за 2023. показују да је у Србији дошло до стабилизације и смиривања на тржишту након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије коронавируса.
Иначе, купци у Србији су 2019. могли за 125.000 евра да купе два стана од по 50 квадратних метара, један у Београду и један у Нишу, а прошле године је за тај новац могао једва да се купи један стан исте квадратуре у главном граду, наводи се у анализи специјализованог портала за некретнине 4zida. Ако би купац одлучио да купи два истоветна стана 2023. године, за инвестицију би му недостајало око 76.500 евра, односно тачно колико данас вреди стан од 50 квадрата у Нишу. Подаци показују да је поскупљење на тржишту некретнина „појело” читав један стан у Србији у периоду од 2019. године. Овај пример најбоље илуструје колико су цене квадрата скочиле у односу на период пре пандемије и кризе изазване сукобом у Украјини.
С. Аничић Илић
