Минимална цена радног сата је, у односу на прошлу годину, повећана 17,8 одсто, те је сатница, у односу на лане, виша 41 динар. И ове године је одлуку о висини минималца донела Влада Србије, баш као и неколико година раније. Није усвојен захтев синдиката да би минимална зарада требало да буде толика да се покрију трошкови минималне потрошачке корпе, која је око 52.000 динара.
Иако се не може прецизно рећи колико радника у Србији ради за минималац јер поузданих података нема, цифра је велика и креће се око бројке од 350.000. Њихова примања су од 1. јануара, у просеку, виша за око 7.000 динара јер је просечан износ досада важећег минималца био 40.020 динара. Уз садашњу минималну цену рада, они који раде за минималац ни једног месеца неће зарадити мање од 43.000 динара, али највиши износ минималца неће прескочити цифру од 50.000 динара.
Пошто висина минималне зараде зависи од броја радних сати и није иста сваког месеца, у месецима у којима је најмање радних сати - 160, минимална зарада биће 43.360 динара, у месецима у којима се ради 168 сати минималац ће износити 45.528 динара, а у месецима у којима се ради 176 сати у коверти ће бити 47.696 динара. Највиша минимална зарада достићи ће износ од 49.864 динара, а радницимаће ће бити исплаћена у месецима у којима је највише радних сати - 184.
Ипак, и уз то повећање минималца, ова зарада неће бити довољна да се затворе трошкови минималане потрошачке корпе, која је у септембру прошле године била „тешка” 52.254 динара. Онима који раде за минималац ће, у зависности од месеца и броја радних сати у њему, до износа који је био потребан за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе у септембру прошле године недостајати од 2.390 до 8.894 динара.
Да ће онима који раде за минималац бити изузетно тешко да се изборе с месечним трошковима и те како је јасно, али неће бити лако ни онима који зарађују просечну плату. Наиме, у септембру прошле године је за трошкове просечне потрошачке корпе било потребно 100.055 динара, а октобарска просечна зарада у Србији била је 86.738 динара - те је коверта с платом била тања 13.317 динара. Сигурно је да ће бити изазовно и онима који зарађују медијалну зараду, а то је, практично, половина укупног броја запослених, баш кад је у питању просечна потрошачка корпа, пошто је медијална зарада у октобру прошле године била 67.124 динара, те је за месечне издатке недостајало 32.931 динар. Када се у исту раван ставе медијална зарада и минимална потрошачка корпа - рачуница каже да ће онима који раде за медијалну плату у ковертама остати 14.870 динара.
Како било да било, они који га зарађују мораће да се снађу и да с тим примањем затворе месечне трошкове. То, свакако, неће бити бити лако јер у години иза нас готово да није било производа који није поскупео, а и у протекла три месеца било је додатних поскупљења, пре свега енергетната, али и других роба, па је сасвим сигурно да су трошкови минималне потрошачке корпе на крају године били виши него три месеца раније. Могуће је да ће рупа између минималне зараде и минималне потрошачке корпе бити још и већа у фебруару, месецу када ће се трошити први овогодишњи минималац.
Д. Млађеновић
