У овој банатској општини већ десет година озбиљно ради Комисија за ловачки подмладак.
- Како се број ловаца смањивао, а просечна старост повећавала, схватили смо колико је неопходан организованији и озбиљнији приступ са подмладком, не били их заинтересовали за ловство – каже председник комисије Давор Ћалић.
- Донет је и интерни правилник где су јасно дефинисана права, али и обавезе подмлаткара. На састанцима доносимо одлуке где би могли ићи на екскурзију, шта би могли да одрадимо у радним акцијама... Резултати које постижемо су немерљиви, јер је кроз нашу комисију и удружење до сада прошло преко 40 подмлаткара, а само њих неколицина нису постали активни ловци, најчешће због пресељења или одласка на више школе и факултете.
Млађарија која воли природу тако је добила простор и време за дружење и нова сазнања. Али, ту се прича не завршава.
- Поносимо се изградњом стрељане и оснивањем стрељачког клуба, који окупља не само подмлаткаре већ и омладину која жели да се бави овим спортом. Учествујемо на свим регионалним и државним такмичењима и бележимо добре резултате. У стрељачком клубу све је бесплатно. И младе који нису из ловачких породица успели смо да заинтересујемо за лов и ловство. Они већ сада стичу навике безбедног руковања ваздушним оружјем као регистовани стрелци-такмичари, што ће им користити кад постану активни ловци – каже Ћалић.
Поред радних акција, најлепши део дружења своди се на одласке на екскурзије најмање два пута годишње, где подмлаткаре увек чекају пријатна изненађења. Пландиштанци су већ познати по раду с децом, па им многи радо излазе у сусрет, нарочито Ловачки савез Србије.
Деца су, очекивано, задовољна. Михајло Недимовић из Велике Греде има 17 година, а члан је подмлатка читаву деценију.
- Потичем из ловачке породице и члан сам подмлатка од седме године. Нисам пропустио ниједну радну акцију, као и ниједну екскурзију, јер увек нам приреде нешто ново и занимљиво. Пропутовали смо кроз целу Војводину, били на свим сајмовима лова и разним ловачким манифестацијама, али бих издвојио одлазак у природни резерват „Ечка”, где смо имали прилику да видимо нетакнуту природу и много врсте птица. Мислим да ће ми једног дана много недостајати наши обиласци Беозооврта, али већ имам жељу да будем у Комисији за подмладак и да наставим ову традицију. Много сам научио, лепо се проводио са другарима. Моји другови из школе ми завиде кад им причам наше доживљаје и дружења, јер код њих нема организованог рада са децом.
Пландиштанци улажу у будућност, а такво улагање се увек многоструко и на леп начин враћа. У овом случају то су насмејана, задовољна деца, која већ знају да поштују природу.
Д. Кнежић
