Неправилна примена, међутим, угрожава здравље пољопривредника и потрошача, али и извоз. Због недозвољених материја враћају се пошиљке воћа и поврћа. Почиње обука око 200.000 пољопривредника о правилној примени пестицида.
Дуге суше и велике количине падавина у кратком периоду, доприносе развоју болести и штеточина. Пољопривредницима је све теже да плодове сачувају, а о примени најчешће се информишу из упутства препарата или од продавца у пољопривредној апотеци.
Владе Николић, произвођач малина из околине Пожеге, каже да је већина дуго у овом послу, знају отприлике када и шта треба, као и да свако зна најбоље како да прати своје малине.
Дипломирани инжењер за заштиту биља Милован Илић истиче да воде рачуна који су пестициди дозвољени.
"Битно је да се поштује радна каренца. Увек се саветује да се користе квалитетне заштитне маске са филтерима", каже Илић.
Николић, такође, наводи да користи маске, поједини кажу да стављају и рукавице, али се већина не штити.
Враћање пошиљки
Неправилна примена пестицида не угрожава само здравље пољопривредника и потрошача, већ и извоз. Због недозвољених материја враћају се пошиљке воћа и поврћа.
То што ми, из истог разлога, у Европску унију враћамо далеко веће количине робе, не умањује штету и углед Србије, као земље здраве хране.
"Ако се некоме пестициди продају, треба да се провери где завршавају. Имамо велики број малих чак не ни газдинстава, него викенд-произвођача који своје производе пласирају преко зелених пијаца. То је немогуће контролисати", указује проф. др Бојан Константиновић са новосадског Пољопривредног факултета.
Контроле и обука
У Министарству кажу да контроле увек почињу код произвођача, као и да су и досад пратили шта и како примењују и да ли поштују рокове.
Наводе да ће додатни ред у ту област увести обука 200.000 пољопривредника о томе како да правилно користе средства за заштиту биља.
"Као бенефит имаћемо два нова система. Апликативни ће практично повезати све пољопривредне апотеке, односно продајна места где се врши промет средстава за заштиту биља. Знаћемо ко је тачно купио које средство, као и за које намене ће нас таргетирати у будућим плановима контроле“, каже Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља МПШВ.
Стручњаци траже од државе да боље повеже научне институте са пољопривредним саветодавцима на терену.
"Сарадње има, али мислим да мора да буде на много вишем нивоу. Деси се да научни резултати буду саопштени путем научних саопштења. Практичан значај тих резултата није каналисан до пољопривредника и крајњег корисника“, поручује Ненад Тркуља, директор Института за заштиту биља и животну средину.
Сматрају да држава не би требало без резерве да усваја европске листе дозвољених пестицида на којима је све више такозваних биолошких препарата.
Сваки од њих треба да буде тестиран у домаћим агроеколошким условима, како би се избегла неефикасна борба против болести и штеточина.
