Ова ратна драма инспирисана је истинитим догађајима који су се одиграли у пролеће 1944. године, а прича је смештена у завршницу Другог светског рата, у једно српско село у којем се одвијала највећа појединачна акција спасавања америчких и савезничких пилота у историји светског ваздухопловства, позната као „Операција Халијард“.
У синопсису филма наводи се и да је у овој акцији српски народ, предвођен Југословенском војском у отаџбини, под командом ђенерала Драгољуба Михаиловића, са импровизованог аеродрома у селу Прањани у подножју Сувобора, уз велике жртве и одрицања од сигурне смрти спасио 508 америчких и других савезничких пилота. Аутор и редитељ филма Радош Бајић, који уз Душана Ковачевића и Страхињу Маyаревића потписује и сценарио, рекао је пред вечерашњу пројекцију за „Дневник” да гледаоци треба да погледају ово остварење зато што оно осветљава један скривени део наше историје и истиче у први план најплеменитија човекова осећања - част, љубав, патриотизам и хуманост.
– Након гледања филма гледаоци ће бити поносни на своје претке и достојнији слободе и мира који нас окружују – казао је Бајић за наш лист и додао да би желео да са собом кућама понесу поруке доброте, човекољубља и доброчинства. – Посебно сам желео да српском народу, који се у Другом светском рату међусобно убијао до истребљења, пошаљем преко потребне поруке помирења. Да зарад будућности наше деце, кости наших предака који су били на различитим идеолошким странама коначно престану да ратују.
Аутор филма „Хероји Халијарда” сматра да после више деценија у српској кинематографији поново имамо један велики и монументални продукцијски захват.
– Без минималних и неопходних финансијских услова и подршке државе филм попут „Халијарда” је немогуће снимити – наглашава Бајић. – Није могуће ни без пуне посвећености, без потребног броја изузетних и снажно мотивисаних сарадника, глумаца и филмских радника. Што се мене тиче, „Халијарду” сам дао више од пет година свог живота и захвалан сам свима који су ми помогли да га снимим.
Главне линије филма усмерене су ка три брата Јовића и њиховој породици, разапетој између супротстављених идеологија. Док се Мирко бори у одредима Југословенске војске у отаyбини, Сретен се придружио партизанима. Илија, најмлађи мушки наследник, кога отац жели да сачува, растрзан је између две стране. Сага о њима и њихове индивидуалне трагичне судбине представљају парадигму српске националне трагедије, братоубилаштва и идеолошких раскола, који цео један народ одводе у суноврат.
Главне улоге у филму поверене су Жарку Лаушевићу, Петру Божовићу, Нели Михаиловић, Николи Ракочевићу, Радовану Вујовићу, Стивену Вилијаму Муру, Чубрилу Чупићу, Нини Нешковић... На филму је било ангажовано 100 статиста и више од 500 филмских радника, глумаца, уметничких сарадника и осталих чланова филмске екипе. Поред филма снимљена је и серија „Ваздушни мост”, која ће значајно проширити саму радњу. Пројекат је снимљен у извршној продукцији куће „Contrast Studios”, у сарадњи са компанијом „Телеком Србија” и Радио-телевизијом Србије, уз подршку Филмског центра Србије и Владе АП Војводина.
В. Бијелић
